Гордон Мур (1929)

Муров закон

Закон који командује читавом електронском индустријом, одређује брзину њеног напретка и правац развоја, ускоро ће се сударити са законима физике

Текст: Марија Видић

Број транзистора који се могу сместити на једно интегрално коло удвостручује се сваких једну и по до две године.

Овако отприлике гласи Муров закон, назван по једном од оснивача компаније Интел, Гордону Муру. Он је 1965. године у тексту „Гурање више компоненти на интегрално коло“, објављеном у Електроникс магазину, навео како се сваке године у периоду од 1958. до времена писања његовог чланка број компоненти у једном интегралном колу удвостручио. Предвидео је да ће се такав тренд наставити још најмање деценију и по, те да ће компјутерски чипови из године у годину постајати све мањи, све комплекснији и све бржи.

Мур није био ни први, а ни усамљен у својим предвиђањима. Чувени математичар и пионир рачунарства Алан Тјуринг (1912–1954) је, на пример, врло прецизно, још 1950. године, у свом раду „Машинерија за рачунање и интелигенција“ предвидео да ће на крају миленијума компјутери имати капацитет за смештање података од, у данашњим терминима, око 128 мегабајта.

Муровом закону повинују се многи електронски уређаји: њихова брзина, меморија, снага и друге особине такође се дуплирају отприлике сваке две године. Зато се сматра да Муров закон „командује“ читавом електронском индустријом, одређује брзину њеног напретка и правац развоја.

Међутим, како су деценије пролазиле, транзистори на чиповима су се толико уситнили да је постао проблем осмислити технологију, материјал или методу којом ће моћи да се избрше толико ситан запис. Слој силицијума на једном воду постао је толико танак (пет атома!) да је почео да изазива техничке проблеме у функционисању чипа, као, на пример, повећану потрошњу струје.

У поређењу са Интеловим првим микропроцесором, моделом 4004 који је направљен 1971. године, данашњи компјутерски процесори раде око 4000 пута брже, а сваки транзистор троши око 5000 пута мање енергије. Цена по транзистору је мања око 50.000 пута. Примера ради, транзистори које ова компанија производи у 22-нанометарској технологији су толико ситни да на врх једне шпенадле може да стане 100 милиона њих.

Мур је, предвиђајући све ово, најпре тврдио да ће његово правило о дуплирању компоненти важити још само деценију и по. Међутим, и 2005. године, дакле четири деценије од чланка у Електроникс магазину, поновио је да ово правило не може важити вечно и да ће транзистори једноставно досегнути границу минијатуризације на атомским нивоима. То ће се догодити, тада је рекао, за 10 до 20 година, дакле 2015-2025, када ћемо стићи до „фундаменталне границе“.

Изгледа да је Мур још једном био у праву, јер његово предвиђање потврђују и други стручњаци. Познати теоретичар физике Мичио Каку недавно је, на пример, изјавио да ће Муров закон престати да важи у наредних десет година, јер ће се силицијумски дизајн сударити са законима физике. Он је подсетио да већ сада Муров закон успорава и да снага рачунара не може да одржава свој брзи експоненцијални раст користећи стандардну силицијумску технологију. Тако је још једном подвукао да ће нови материјали у будућности бити услов технолошког развоја.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs