ALBERT AJNŠTAJN (1879-1955)

Etar ne postoji

Istražite 13 ideja koje su promenile svet

Nakon Ajnštajna, neprikosnovena Njutnova fizika postaje samo granični slučaj jedne veće teorije o prirodi

Reklo bi se da čovek koji će postati najuticajniji fizičar, a možda i najveći mislilac svih vremena, Albert Ajnštajn (1879–1955), na početku nije mnogo obećavao. U Zavodu za patente u Bernu dobio je 1902. jedno neugledno nameštenje,   kao saradnik treće klase, za bednu platu.

No, ovde će se Ajnštajn suočiti sa najvećim izazovima savremene fizike i već 1905. godine objaviti pet radova od kojih će tokom dolazećeg veka svaki postati temelj jedne nove fizičke nauke.

U to doba bilo je rašireno verovanje da se  svetlost kreće kroz neku materijalnu, ali nevidljivu supstancu, etar, isto onako kako se mehanički talas kreće kroz vazduh ili vodu. Uprkos tome, američki fizičar Albert Majklson, ne može da pokaže kako se u etru menja brzina svetlosti.

U toj „čudesnoj“ 1905. godini, Ajnštajn uvodi genijalan obrt – odbacuje hipotezu o etru, pretpostavlja da je brzina svetlosti uvek konstantna i ograničena, te samo na nekoliko strana teksta postavlja sasvim novu teoriju koja postaje poznata kao Specijalna teorija relativnosti. Ova ideja objašnjava Majklsonov neuspeh da izmeri kako se menja brzina svetlosti, a u nauku uvodi pravu misaonu revoluciju.

Eksperimenti kasnije potvrđuju i Ajnštajnovu Opštu teoriju i mada sve do danas, pa čak i u CERN-u, traju pokušaji da se ona obori, svet opisujemo na relativistički način.

ŠUMA ZNANJA

U okviru izložbe „Šuma znanja“ Centar za promociju nauke je predstavio trinaest naučnih ideja koje su promenile svet. Tekstove je pripremila grupa autora: S. Bubnjević, N. Grubač, M. Nikolić, D. Vejnović, A. Brajović, K. Vuković, T. Marković i B. Klobučar, a rezenzent je M. Ćirković.

Istražite više o idejama koje su promenile svet.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs