АЛБЕРТ АЈНШТАЈН (1879-1955)

Етар не постоји

Истражите 13 идеја које су промениле свет

Након Ајнштајна, неприкосновена Њутнова физика постаје само гранични случај једне веће теорије о природи

Рекло би се да човек коjи ће постати наjутицаjниjи физичар, а можда и највећи мислилац свих времена, Алберт Аjнштаjн (1879–1955), на почетку ниjе много обећавао. У Заводу за патенте у Берну добио jе 1902. jедно неугледно намештење,   као сарадник треће класе, за бедну плату.

Но, овде ће се Ајнштајн суочити са највећим изазовима савремене физике и већ 1905. године објавити пет радова од којих ће током долазећег века сваки постати темељ једне нове физичке науке.

У то доба било је раширено веровање да се  светлост креће кроз неку материјалну, али невидљиву супстанцу, етар, исто онако како се механички талас креће кроз ваздух или воду. Упркос томе, амерички физичар Алберт Мајклсон, не може да покаже како се у етру мења брзина светлости.

У тој „чудесноj“ 1905. години, Ајнштајн уводи генијалан обрт – одбацује хипотезу о етру, претпоставља да је брзина светлости увек константна и ограничена, те само на неколико страна текста поставља сасвим нову теорију која постаје позната као Специјална теорија релативности. Ова идеја објашњава Мајклсонов неуспех да измери како се мења брзина светлости, а у науку уводи праву мисаону револуцију.

Експерименти касније потврђују и Ајнштајнову Општу теорију и мада све до данас, па чак и у ЦЕРН-у, трају покушаји да се она обори, свет описујемо на релативистички начин.

ШУМА ЗНАЊА

У оквиру изложбе „Шума знања“ Центар за промоцију науке је представио тринаест научних идеја које су промениле свет. Текстове је припремила група аутора: С. Бубњевић, Н. Грубач, М. Николић, Д. Вејновић, А. Брајовић, К. Вуковић, Т. Марковић и Б. Клобучар, а резензент је М. Ћирковић.

Истражите више о идејама које су промениле свет.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs