Летелице коjе полазе на пут ка мрачноj спољашњости Сунчевог система не могу да рачунаjу на довољно светлости да би њихови соларни панели производили струjу неопходну за рад

Текст: С. Бубњевић

Космички брод коjи jе са Земље одлетео наjдубље у Свемир зове се Воjаџер 1. Ова аутоматска летелица jе лансирана пре више од 30 година. Пошто jе прелетела поред Jупитера и Сатурна, напустила jе Сунчев систем пре четири године и наставила да плови даље у дубоки Свемир. Воjаџер носи поруке и поздраве са Земље за ванземаљске цивилизациjе коjе ће их можда jедног дана пронаћи.

После мисиjе Аполо, кад jе више бродова са људском посадом посетило Месец, испоставило се да су такви подухвати сувише скупи и тешко изводљиви, па да ће се много чекати на следећу сличну мисиjу. Зато jе донета одлука да се у Свемир шаљу и бродови без људске посаде – они су много jефтиниjи, а захваљуjући рачунарима и камерама, могу да ураде готово све што и бродови са астронаутима.

Са контролом на Земљи, космичке сонде комуницираjу помоћу радио-таласа. Америчка национална агенциjа за свемир и ауеронаутику (НАСА) jе у међувремену послала многе сонде коjе су свашта откриле у свемиру – наjпознатиjи су бродови Пионир 10 и 11, Галилео и Воjаџер 1 и 2. Наjвећи домет jе испрва имала стара сонда Пионир 10, али су jе Воjаџери пре десет година престигли.

Нептун, сликан са Војаџера

Воjаџер 2 jе лансиран 20. августа 1977. године. Заjедно са њим у свемир jе послата и летелица Воjаџер 1, коjа jе лансирана 5. септембра исте године и коjа jе пролетела поред Jупитера, Сатурна, Урана и Нептуна и све их фотографисала у пролазу. Те фотографиjе су радио-таласима послате на Земљу како би се ови светови боље упознали. Слике сателита и атмосфера ових далеких планета су научницима помогле да их много боље упознаjу.

Воjаџер се креће огромном брзином, али троши врло мало горива; заправо, гориво користи за промену ориjентациjе летелице, како би антена остала усмерена ка Земљи ради комуникациjе. У свемиру jе већ 35 година и и даље путуjе. Jош при напуштању Земље, Воjаџер jе постигао велику брзину. Међутим, као и све летелице коjе се крећу ка спољашности Сунчевог система, он успорава jер савлађуjе гравитационо привлачење Сунца иако нема отпора средине. Зато моторе и укључуjе само кад коригуjе путању.

Јупитерове црвене пеге, ”изблиза”

Иначе, летелице коjе полазе на пут ка мрачноj спољашњости Сунчевог система не могу да рачунаjу на довољно светлости да би њихови соларни панели производили струjу неопходну за рад апарата коjе носе. Ове летелице имаjу термоелектричне генераторе коjи енергиjу добиjаjу од радиоактивног распада материjала, а таj радиоактивни материjал код Воjаџера 1 jе плутониjум-238.

На Воjаџеру се налази диск од злата и бакра на коме су снимљени броjни подаци са Земље. Оваj брод ће се, кад потроши своjе гориво, угасити и изгубити комуникациjу са Земљом, али ће наставити да лети. Зато постоjи, мада изузетно мала, вероватноћа да ће га jедног дана негде у свемиру пронаћи нека ванземаљска цивилизациjа. Управо због тога jе на њега стављен оваj диск, као и упутство како га дешифровати. На диску су подаци о томе где се планета Земља налази, као и подаци о људима. Такође, на њему су снимљени звукови природе, животиња и разних култура коjе живе на Земљи. Музике свих народа су такође снимљене на овом диску.

Порука на српско-хрватском се налази у трећоj минути аудио снимка и гласи: „Желимо вам све наjбоље са наше планете.“

подели
повезано
Творац Сретењског устава
Астероид Дејвид Боуви