Како jе ривалитет jавног и приватног сектора, окончан интервенциjом америчког председника, мотивисао истраживачке тимове да заврше епохалну студиjу о људском геному у рекордном року са рекордним резултатима
Текст: Невена Грубач
Људска жеђ за дешифровањем кодова коjе jе еволуциjа закључала у нашим телима и уму ниjе се угасила од тренутка када смо овладали основним научним методама и оруђима. Као што се човек окретао звезданом небу у жељи да откриjе jесмо ли сами у огромним пространствима нашег универзума, на исти начин jе гледао и у себе – у градивне блокове од коjих jе саздано наше тело, у менталну инфраструктуру од коjе jе саткана наша подсвест, као и у генетско наслеђе записано у нашоj ДНК.
УТОПИJСКИ ПРОJЕКАТ
Колико су таjне наших гена круциjалне за напредак у медицини и третману болести попут диjабетеса и рака, говоре неброjена истраживања у коjа су уложени енормни напори, финансиjска средства, енергиjа и време научника не би ли се добио jош неки одговор на неодговорена питања. Круна оваквих покушаjа свакако jе био Проjекат људског генома (Human Genome Project – HGP) – интернационални научноистраживачки проjекат коjи jе за циљ имао секвенцирање парова база коjе чине људску ДНК, али и поjединачно идентификовање и мапирање на хиљаде гена нашег генома.
Ова епска студиjа започета jе 1990. године под покровитељством Националног здравственог института (NHI) и Министарства за енергиjу Сjедињених Америчких Држава. Ове две институциjе, заjедно са конзорциjумом научних центара из Велике Британиjе, Немачке, Jапана, Кине, Француске, Канаде и многих других земаља са коjима се развила спонтана сарадња, започеле су рад на декодирању ДНК; предвиђено је да пројекат траје 15 година, а његова „тежина“ је око три милиjарде америчких долара. Обим проjекта, колико се год чинио монументалним, морао jе бити дорастао циљу коjи су његови творци зацртали – пронаћи гене коjи су одговорни за болести са коjима се човечанство jош безуспешно бори, и то знање применити у њиховом третирању.
Идеjа конзорциjума jе била да коначне резултате проjекта, по његовом завршетку, стави на апсолутно располагање научноj jавности и институциjама широм света, пруживши им на таj начин прилику да у своjа истраживања укључе податке до коjих сами не би могли да дођу. Први проблем у овом, иначе утопиjском проjекту, jавио се када jе на сцену ступила конкурентска групациjа, финансирана од стране приватних фондова, а коjа jе за знања стечена овим истраживањем имала сасвим другачиjе планове.
РАТ ГЕНОМА
Озбиљниjа медиjска пажња и знатижеља jавности поклоњена jе проjекту осам година након његовог старта. Jедан од научника коjи су радили у Националном здравственом институту, др Крег Вентер, незадовољан стопом прогреса коjи jе пројекат постизао, одлучио jе да узме ствар у своjе руке.
Наиме, Вентер jе био уверен да се корисне информациjе могу извући из људског генома на много бржи, jефтиниjи и ефикасниjи начин. Метод коjи jе промовисао и по коме jе и данас чувен зове се shotgun sequencing, а практично подразумева секвенцирање читавог генома одједном. Kолико год да се храбрим и прогресивним чинио, оваj метод jе ипак првенствено био контроверзан, jер jе будио сумњу многих стручњака у своjу ефикасност и темељност. Како му ниjе пошло за руком за пронађе довољно истомишљеника и финансиjера за своjе идеjе, Вентер jе решио да напусти jавни проjекат и окрене се приватном сектору, па је 1998. основао фирму Celera Genomics и наjавио да ће имати финалне резултате декодирања људског генома до 2001.
Овим потезом jе обjављен рат генома коjи ниjе био благонаклон према зараћеним странама, али jе, како то често научни ратови умеjу да чине, мотивисао и подстакао обе групе научника да максимизираjу своj напор и заврше своj научноистраживачки рад пре него што то учини конкуренциjа.
Фундаментална разлика у приступу двеjу група базирала се на методама коjе су користиле у секвенцирању. Док jе jавни проjекат одабрао да се служи спориjом, али методичниjом стратегиjом, Celera jе одлучила да се држи shotgun методе. Разлике, нажалост, нису остале само на овоме.
ЗНАЊЕ НА ТРЖИШТУ
Celera jе започела своj проjекат након што jе jавни сектор радио већ пуних осам година, у тренутку када су рачунари имали већу процесорску снагу, а лабораториjе технолошки супериорниjу опрему, и ниjе се устезала да у своj рад инкорпорира осмогодишњу залиху jавно доступних резултата Проjекта људског генома.
Оно што jе наjвише сметало научноj заjедници била jе дистрибуциjа добиjених података. Институциjе коjе су учествовале у конзорциjуму су своjе податке учиниле jавно доступнима без икаквог ограничења, док jе Celera наплаћивала високе чланарине за све оне коjи су желели да стекну увид у резултате њиховог истраживања. Вође проjекта су биле поносне због чињенице да jе GenBank, њихова отворена и константно ажурирана база података, у тренутку по обjављивању завршног рада имала преко 300.000 посета научника из земаља у развоjу, док jе конкурентска компаниjа могла да се похвали са свега педесетак уплаћених чланарина, од коjих су већину чиниле фармацеутске компаниjе. Celeri jе замерено што дискриминише сиромашне земље, коjе нису биле у ситуациjи да уплате неопходне таксе за коришћење података, и што покушава да комерциjализуjе нешто толико апстрактно као што jе геном.
Овакав неколегиjални и неетички приступ био jе трн у оку jавности коjа jе помно пратила у ком се правцу кретао рат генома. Као контрааргумент за своjе потезе Celera jе користила чињеницу да jавни проjекат користи три милиjарде долара од новца пореских обвезника, док она доноси квалитетниjе резултате за много мање времена и за свега 300 милиона долара из приватних фондова, али тиме ниjе успела да придобиjе jавно мњење.
ПАТЕНТИРАЊЕ ГЕНА
Последњи покушаj Celerе да комерциjализуjе своjе истраживање jе истовремено био и разлог за крах компаниjе. Њен председник, доктор Вентер, отишао jе корак даље у настоjању да споjи науку и бизнис, па решио да поднесе захтев за патентирање 6500 људских гена. На оваj начин би носилац патента имао права да тражи наплату од било кога ко би желео комерциjално да користи информациjе коjе jе он заштитио, макар те информациjе били и сами гени.
Заузврат, Celera jе спустила лопту и наjавила како ће годишње обjављивати резултате декодирања коjи ће бити jавно доступни, али ће њихова редистрибуциjа, као и практична употреба бити забрањене.
У марту 2000, амерички председник Бил Клинтон изjавио jе како секвенца генома не може бити патентирана, већ она сама и све информациjе о њоj мораjу бити доступне свима коjи их желе.
Ова изjава jе била велики ударац за корпорациjу Celera. Акциjе из области биотехнологиjе су пале, и изгубљено jе око 50 милиjарди долара на берзи за само два дана.
ПОМИРЉИВИ ПРЕДСЕДНИК
Мада су две групе научника имале непомирљиве разлике у начину на коjи су реализовале своjа истраживања, сасвим jе вероватно да jе конкуренциjа погурала jавни проjекат људског генома не би ли убрзали процес и држали корак са темпом коjи jе Celera диктирала.
Прва финална, радна верзиjа секвенце jе била планирана за 2005, али jе jавности била достпуна већ у фебруару 2001. године. Два проjекта обjавила су своjе резултате са разликом од jедног дана; jавно финансирани проjекат у часопису Nature, а приватни у часопису Science. Описане су методе коjи су научници користили у секвенцирању генома и понуђена jе анализа секвенце.
Студиjа jе представљена као заjедничко дело свих институциjа коjе су учествовале у њеном стварању, па jе из саопштења за медиjе могло да се разуме да су се две струjе коначно помириле и решиле да jедна другоj своjим ресурсима помогну, уместо да енергиjу фокусираjу у правцу jавног рата коjи су водиле. Др Вентер jе вишегодишње надметање назвао омањим неслагањем између научника, али jе недвосмислено измирење на директан начин потекло из изjаве председника Клинтона. Заjедно са премиjером Уjедињеног Краљевства Тонијем Блером, шеф Беле куће jе одржао драматичан и поетичан говор коjи jе славио достигнуће свих научника коjи су радили на њему.
Клинтон jе надахнуто поредио мапирање генома са Галилеjевим звезданим мапама и нагласио како ће деца наше деце за рак знати jедино као за сазвежђе. Величао jе завршницу десетогодишње трке између завађених научника, и инсистирао на томе да знање о људском геному мора припадати свима и мора бити коришћено од стране свих за добробит човечанства.
Shotgun метода секвенцирања генома данас је општеприхваћена и коришћена у научној заједници широм света.