Поред Плутона живи Харон и више малих сателита. Шта крије Плутонова далека породица и хоће ли се ускоро број њених чланова променити?
Текст: Тијана Марковић
Један сићушни, до скоро нама наизглед недодирљив објекат, живи готово на крају Сунчевог система. Мада је толико удаљен од Сунца, Плутон није нимало усамљен.
Он, са својом малом породицом мирно живи у Кајперовом појасу. Харон, Никта, Хидра, Кербер и Стикс, су сателити који га свакодневно прате.
Но, шта крије ова повучена породица и хоће ли се ускоро број њених чланова променити?
Харон
Највећи Плутонов сателит, откривен је 1978. године. Џејмс Кристи, који је посматрао слике овог планетоида, приметио је да се у одређеним временским периодима на сликама појављује благо испупчење. Следећим посматрањима и анализама утврдио је да избочине представљају део другог тела, његовог сателита.
Новооткривеном објекту, првобитно обележеним као S/1978P1, требало је дати препознатљивије име. Кристи је предложио Харон (Charon), као “научну верзију” надимка своје жене Шар (Char). Друге колеге су предлагале име Персефона, по ћерки бога Зевса и жени бога Хада. Но, када је током истраживања имена сазнао да је Харон име старца из грчке митологије, који је превозио душе мртвих у Хадово царство, Кристи није оставио опције за давање сателиту другог назива.
Пречник Плутоновог месеца износи нешто више од половине пречника самог планетоида, 1205 km. Његова револуција око Плутона износи 6,38725 земаљских дана, што је једнако дужини једног Плутоновог дана, па су ова два објекта увек са исте стране окренута један ка другоме и ротирају ретроградно, у смеру казаљке на сату.
Из ових разлога многи научници сматрају да Плутон и Харон чине двојну планету.
Центар масе ових небеских тела налази се изван Плутона, што их разликује од осталих планета и сателита у Сунчевом систему.
Мали сателити
У наредних тридесетак година, сматрало се да је Харон једини Плутонов сателит. Међутим, крајем 2005. године, телескоп Хабл открио је два мања објекта који прате планетоид, Никта и Хидра. Имена су добили по грчкој богињи таме и ноћи, мајци Харона, односно деветоглавој змији против које се борио Херкулес. Почетна слова ових сателита означавају иницијале сонде New Horizons, која је послата да истражи Плутонов систем.
Четврти и пети месец откривени су када је летелица већ била на пола пута до свог циља. Кербер, назван по псу који чува подземни свет, откривен је 2011, а Стикс, најмањи сателит који носи име по богињи реке која одваја Земљу и подземни свет, уочен је тек 2012. године.
Научници сматрају да су сви Плутонови пратиоци настали слично Месецу, тако што је неки објекат из Кајперовог појаса ударио у планетоид, а да су откинути комади наставили да ротирају око њега.
Но, како је однос Харона и Плутона специфичан у односу на остатак Сунчевог система, тако се детаљнијим и прецизнијим истраживањима открива колико су уствари и мали сателити који круже око Плутона необични и интригантни.
Албедо Кербера је око 4%, док Никта и Хидра рефлектују чак 40% светлости која их обасја. Претпоставља се да су сви они, заправо, елипсоидног, а не сферног облика. То се коси са мишљу да су сви настали у исто време и формирани од исте материје.
Никта, Стикс и Хидра повезани су резонанцом, врстом гравитационе тачке у којој су орбите вишеструких небеских тела повезане односом два цела броја. Овакав однос потоји код Јупитерових сателита Европа, Ио и Ганимед. Резонанца чини орбите сателита стабилним и један је од разлога што Плутон, иако мали, има оволики број месеца.
Без обзира на стабилост орбита, Никта и Стикс ротирају веома хаотично. Готово је немогуће предвидети како се ова два сателита окрећу око своје осе, а његови становници никако не би могли да знају да ли ће Сунце тог дана заћи на западу или можда северу.
- Истражите више о Плутоновим планинама.
- Истражите више о мисији New Horizons.
- Истражите више о открићу Плутона.
- Истражите више о првом контакту са Плутоном
- Истражите више кроз видео о путовању New Horizons.
- Истражите више кроз питања и одговоре.