(ВИДЕО) Јуче су у Научном клубу додељене стипендије за пројекте у области одрживог развоја, као снажан подстицај младим истраживачима да наставе своје научне каријере у Србији
У оквиру националног пројекта „Покрени се за науку“ који другу годину за редом спроводи Центар за развој лидерства, а уз подршку компаније Филип Морис, у Центру за промоцију науке 24. маја 2017. године уручено је осам стипендија и грантова у вредности од по 600 хиљада динара младим научницима и научницама за фундаментална научна истраживања и пројекте у областима обновљивих извора енергије, очувања животне средине и социо-економске одрживости.
Програм „Покрени се за науку“ креиран је са жељом да младе, талентоване и перспективне научнице и научнике у Србији подстакне на самосталност у научно-истраживачком раду и мотивише да научну каријеру остварују у својој земљи. „У Србији има пуно талентованих младих научника, и желимо да им помогнемо не само да промовишу принципе одрживости кроз своја научна истраживања већ да њиховом применом допринесу развоју друштва у нашој земљи“, истакла је Јелена Прерадовић Стевановић из Филип Мориса, компаније која је и сама до сада уложила преко 3 милијарде долара у научна истраживања и запошљава преко 400 светски признатих научника из разних дисциплина у циљу развоја потенцијално мање штетних производа.
„На овај начин, Филип Морис својим примером доказује важност научних истраживања и њихове примене у развоју друштва. Ми такође промовишемо и подржавамо екстерна истраживања заинтересованих научника у локалним научним заједницама која независно унапређују и промовишу науку Филип Мориса, тако да бих овом приликом позвала све заинтересоване да посете нашу страницу где могу добити све релевантне информације,“ додала је представница Филип Мориса.
Идеја овогодишњег програма Конкурса је промоција принципа одрживог развоја у складу са Агендом Уједињених нација за одрживи развој до 2030. године. Србија као земља потписница Агенде преузела је обавезе да између осталог повећа удео обновљивих извора енергије и ефикасност потрошње ресурса у различитим секторима, а програм „Покрени се за науку“ пружа подршку младим научницима и научницама да се посвете истраживањима и пројектима у овим областима. „Развој у складу са принципима одрживог развоја веома је значајан и за наставак интеграције Србије у Европску унију“, истакла је Љубица Максимовић из Центра за развој лидерства, партнерске организације компаније Филип Морис у реализацији програма „Покрени се за науку“.
У јакој конкуренцији од 87 изврсних појединаца и тимова који су аплицирали за стипендију програма „Покрени се за науку“, у овом циклусу програма одабрано је осам добитника. Критеријуми приликом одабира биле су референце кандидата, њихов досадашњи научно-истраживачки рад и квалитет предлога научног истраживања. Стручну комисију која је одлучивала о овогодишњим добитницима чинили су: проф. др Дејан Ерић, са Института економских наука и Београдске банкарске академије, проф. др Гордана Драговић Лукић са Медицинског факултета Универзитета у Београду – одсек за фармакологију и токсикологију, проф. др Александар Јововић, Машински факултет Универзитета у Београду и члан Академског одбора човек и животна средина при САНУ и господин Милорад Бјелетић , извршни директор Београдске отворене школе.
Добитници стипендија и грантова за 2017. годину у оквиру пројекта „Покрени се за науку“ су:
СТИПЕНДИЈЕ
1. ВУК РАДМИЛОВИЋ, 1984. докторирао на Технолошко-металуршком факултету у Београду са просечном 9,92; истраживач-сарадник у Иновационом центру Технолошко-металуршког факултета. Област научно-истраживачког рада: наука о материјалима и инжењерство материјала, нанотехнологије; Стипендија додељена за истраживање у области полимерне електронике које представља највиши ниво истраживања у свету соларних ћелија и обновљивих извора енергије. Овим истраживањем се домаћа научна заједница ставља у ред водећих светских институција.
2. ВЕСНА ЛОЈПУР, 1984. докторирала на Технолошко-металуршком факултету са просечном оценом 9,85. Научни сарадник на Институту за нуклеарне науке „Винча“. Област научно-истраживачког рада: хемија. Истраживање у области соларних ћелија издваја се по томе што се односи на истраживања ћелија за просторе ниске осветљености што одговара просторима наше земље.
3. АНЂЕЛИКА БЈЕЛАЈАЦ, 1986. докторирала на Технолошко-металуршком факултету са просечном оценом 10,00. Истраживач-сарадник у Иновационом центру Технолошко-металуршког факултета. Област научно-истраживачког рада: инжењерство материјала. Истраживање представља значајан научни допринос бољем коришћењу обновљивих извора енергије, и подиже степен разумевања значаја коришћења сунчеве светлости као извора енергије, имајући у виду да је ниво коришћења соларне енергије у Србији низак.
4. МИРЈАНА ЉУБОЈЕВИЋ, 1984. Докторирала на Пољопривредном факултету у Новом Саду са просечном оценом 10,00. Доцент на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Област: биотехничке науке. Истраживање има изузетан дугорочни значај за пољопривреду наше земље, посебно за развој воћарства. Значај се односи на демографски, социјални и економски развој руралних подручја кроз иновирање и диверзификацију производње и очување еко-средине смањењем употребе пестицида.
ГРАНТОВИ
5. ХЕМИЈСКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ, ВОЂА ТИМА ВЛАДИМИР БЕШКОСКИ (1975), доцент. Тим чине још три чланице – докторанткиње на Хемијско факултету у Београду Александра Ђурић, Марија Љешевић и Бранка Кекез. Научна област: микробиолошка хемија и биотехнологија. Велики број обрадивих површина у Србији данас пати од недостатка минерала услед интензивне пољопривредне производње без неопходне реминерализације. Циљ пројекта је развој мултикомпозитног ђубрива обогаћеног корисним микроорганизмима и минералима, а резултат је добијање таквог ђубрива у облику гранула.
6. ПЕТОЧЛАНА НЕФОРМАЛНА ГРУПА КОЈУ ПРЕДВОДИ МИЛОШ МАРЈАНОВИЋ (1983), доцент на департману за геотехнику Рударско-геолошког факултета у Београду. Тим чине још Марко Пејић (1977), доцент на департману за геодезију и геоинформатику Грађевинског факултета у Београду, Урош Ђурић (1985), студент докторских студија и асистент на Грађевинском факултету у Београду, катедра за грађевинску геотехнику; Јелка Крушић (1990), истраживач-приправник и докторант на Рударско-геолошком факултету у Београду на департману за геотехнику и Драгана Ђурић (1985), доцент на Рударско-геолошком факултету, департман за геофизику. Научне области: геолошко инжењерство/гео-науке, геодетско инжењерство. Истраживање се односи на праћење и анализу еродивних појава у једном од најзначајнијих природних феномена у Србији, Ђавољој Вароши, са циљем одрживости природних феномена у условима климатских промена.
7. ТРОЧЛАНА НЕФОРМАЛНА ГРУПА КОЈУ ПРЕДВОДИ КАЈА ДАМЊАНОВИЋ (1979), научни сарадник у Лабораторији за експерименталну психологију Филозофског факултета у Београду, област научног рада: когнитивна психологија и делиберација. Тим чине још Ивана Јанковић (1985), студенткиња докторских студија на Филозофском факултету у Београду, истраживач-сарадник на Институту за филозофију Филозофског факултета у Београду, и Јована Трипуновић (1985), Ма јавне управе и локалне самоуправе на Факултету политичких наука у Београду. Пројекат под називом „Да ли је група паметнија од свог најпаметнијег члана?“ полази од претпоставке да је демократија паметна процедура за доношења одука која се ослања на способност грађана као групе да, под одговарајућим условима, превазиђу алтернативне начине одлучивања. Тема од великог значаја за развој демократије, начин одлучивања, управљање компанијама и сл.
8. ИНСТИТУТ ЗА ОНКОЛОГИЈУ И РАДИОЛОГИЈУ СРБИЈЕ, ВОЂА ТИМА ИВАНА МАТИЋ (1983), научни сарадник у лабораторији за модификаторе биолошког одговора при Института за онкологију и радиологију Србије. Чланови тима су још: Нина Петровић, научни сарадник у лабораторији за радиобиологију и молекуларну генетику при Институту Винча, Марија Ђорђић Црногорац (1982), истраживач сарадник на Институту за онкологију и радиологију, Татјана Станојковић (1966), шеф одсека лабораторије за модификаторе биолошког одговора, Одељење за експерименталну онкологију Института за онкологију и радиологију Србије, Драгана Станић (1985), Катарина Обрадовић (1983) и Александар Степановић (1985), докторанти из радиологије на Медицинском факултету у Београду и специјализанти радијационе онкологије-радиотерапије на Институту за онкологију и радиологију.. Научна област: Медицина/молекуларна онкологија. Истраживање има за циљ да се идентификују и клинички валидирају молекуларни маркери од значаја за процену индивидуалне осетљивости пацијената са карциномом простате на радиотерапију.