CPN priprema izdanje o akademskim počecima srpskih hemičarki autorke Ljiljane Ristić
Tekst: Staša Bajac
Prvu diplomu na Jestastvenično-hemijskom odseku Filozofskog fakulteta stekla je Miroslava Dimitrijević 1897, navodi Ljiljana Ristić, autor knjige Prve srpske hemičarke, jednog od izdanja koje Centar za promociju nauke planira za 2012. godinu.
Autorka, inače diplomirana hemičarka, pozabavila se akademskim počecima srpskih hemičarki s kraja 19. i početka 20. veka. Od mogućnosti da prisustvuju predavanjima, ali ne i da diplomiraju, pa sve do prvih doktorskih teza i rada u Ministarstvu, žene u Srbiji borile su se za ravnopravnost i pravo na obrazovanje.
Među pionirima studentkinjama krajem 19. veka bile su devojke koje su studije hemije pohađale na Filozofskom ili Tehničkom fakultetu. Broj studentkinja je porastao pošto je 1905. tada Velika škola preinačena u Univerzitet, čime je rešeno i pitanje vanrednog studiranja. Naime, žene su samo na njega i polagale pravo, ali po osnivanju Univerziteta mogle su da prime diplomu, a potom i da rade u prosveti i laboratorijama što ranije nije bio slučaj.
Po rečima Ljiljane Ristić, „od kraja 19. veka pa do Drugog svetskog rata diplome hemičarski i inženjera hemije steklo je 139 žena iz Srbije. Od njih 139, 18 je diplome dobilo u Francuskoj, četiri u Švajcarskoj, dve u Češkoj, jedna u Nemačkoj, a ostale u Srbiji. Devet žena su bile doktori nauka. Prema broju hemičarki, a pogotovu prema broju doktorki nauka, Srbija je išla u korak sa savremenim evropskim državama koje su bile u ekonomskom pogledu jače i bogatije od Srbije, a u obrazovnom i kulturnom smislu na mnogo višem nivou.“
No, srpsko društvo u to doba ipak nije u potpunosti omogućavalo poptuni razvoj potencijala svojih nadarenih akademskih građanki. Prema podacima koje autorka iznosi, oko polovina diplomiranih hemičarki se po završetku studija udavala i posvećivala porodici, odričući se potencijalne karijere u nauci. Ona takođe nalazi i zanimljive podatke koji se tiču one druge polovine.
„Najveći broj žena radio je u prosveti (23%), a predavale su hemiju u gimnazijama, Višoj ženskoj školi, Tehničkoj školi, Trgovačkoj školi. Pored prosvete, hemičarke su radile u Carinskoj laboratoriji pri Ministarstvu finansija (10%), u Državnoj hemijskoj laboratoriji (7%), u Železničkoj laboratoriji Ministarstva saobraćaja (3%) i na drugim mestima (7%). Pored doktorki hemije koje su bile profesori Univerziteta, nekoliko žena radile su kao asistentkinje na Beogradskom univerzitetu, a nekoliko hemičarki objavljivalo je naučne i stručne radove i pisalo srednjoškolske udžbenike“, navodi se u radu.
Promocija prvih hemičarki
UNESKO i Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju proglasili su 2011. Međunarodnom godinom hemije. Na ovaj način obeleženo je i sto godina od dodele Nobelove nagrade Mariji Kiri 1911.
Po rečima inicijatora, ova manifestacija stremi povećanju svesti o ulozi hemije u rešavanju ljudskih problema, da podstakne interesovanje za hemiju među mladim ljudima, i da probudi entuzijazam za kreativnu budućnost hemije.
Pored mnogih drugih aktivnosti, Srbija se ovim svetskim događajima pridružila i kroz izdavaštvo. Na inicijativu Ivanke Popović, predsednice Srpskog hemijskog društva, diplomirana hemičarka Ljiljana Ristić sprovela je istraživanje o prvim ženama koje su u Srbiji izučavale hemiju. Podatke do kojih je došla moći ćete da pročitate u knjizi koju će ove godine objaviti Centar za promociju nauke.