Друго издање Art+Science изложбе која доводи уметност и науку на исту раван, одржанo је од 27. априла до 25. маја на неколико локација у Београду и у неколико градова Србије
Текст: Драгана Миловановић
Друго издање Art+Science, изложбе која доводи уметност и науку на исту раван, одржана је од 27. априла до 25. маја у галеријама и фоајеу Дворане Културног центра Београда, Галерији науке и технике САНУ и на другим локацијама у неколико градова Србије. Том приликом, око двадесет уметника представило се домаћој публици радовима инспирисаним научним и технолошким достигнућима.
Ова изложба је део конкурса глобалног пројекта Европске мреже дигиталне уметности и науке (European Digital Art and Science Network) на коме је Центар за промоцију науке један од партнера. Током прошле године, аутори који делују у широкој области дигиталне уметности пријављивали су се за учешће на конкурсу поменутог пројекта, који најистакнутија дела награђује боравком у Европској свемирској агенцији (European Space Agency, ESA).
У Србији, по други пут организована је национална селекција како би се изабрали креативни и аутентични радови за продукцију за изложбу Art+Science. Ове године, победници селекције су млади уметници Исидора Тодоровић и Марија и Милан Личина, који су уз помоћ менторске и финансијске подршке Центра за промоцију науке реализовали своје радове.
Исидори Тодоровић је менторска подршка астрофизичарке Драгане Илић највише помогла у припремној, истраживачкој фази. Њен рад Horologium Nocturnum представља учесталост различитих природних феномена – раст глобалне температуре, појаве NEO (Near Earth Object) објеката и одређене манифестације на Сунцу.
“То су појаве на које човек може да утиче тренутно, а то не ради (глобално загревање), оне које би требало да научним процесом елиминише као претњу (NEO) и оне које су симболички крај свега или прилика за колонизацију свемира (крај наше звезде Сунца не мора да буде и крај људске расе). На овај начин, рад формулише човекову непосредну и ургентну потребу да уз помоћ науке, екологије и уметности промени своју потенцијалну катаклизмичку будућност”, објашњава Исидора.
Марија Личина је окренута анимацији, графичком дизајну и илустрацији, а Милан Личина креативном кодирању, генеративној звучној и визуелној уметности, светлом и прототипима физичких интерфејса. Њихова заједничка аудио-визуелна инсталација Далекима… инспирисана је појмом смислене комуникације.
“Полазна идеја је била постављање питања на који начин можемо представити човечанство другој, непознатој, можда чак и вештачкој интелигенцији. Акценат је на невербалној комуникацији – у раду нисмо покушавали да створимо нови језик, већ је креирано дело резултат истраживања и упоређивања одабраних речи на четири језика (српском, енглеском, јапанском и латинском)”, наводе аутори, истичући да је сам назив инсталације осмишљен тако да се обраћа онима који долазе, а то се уједно односи и на нашу сопствену будућност.
Посетиоци су имали прилику да у Културном центру Београда виде и радове победника конкурса на глобалном нивоу, немачке групе Квадратуре. Они су освојили резиденцију у Европској јужној опсерваторији у Чилеу, а жеља им је да посете и Међународну свемирску станицу, као и Велики хадронски сударач честица у ЦЕРН-у.
“Наука, њени налази или методe јесу, за нас, у нераскидивој вези са уметношћу. Обе области траже одговоре, још увек непостављена питања, нове могућности. Научници које смо упознали у Европској јужној опсерваторији гаје велику страст према ономе што раде – одликује их и нека врста луде посвећености теми којом се баве – што је појава коју смо приметили и код многих уметника”, наглашавају аутори колектива Квадратуре који су се на отварању изложбе у Београду представили наступом Орбите, док су у галеријама Артгет и Подроом били изложени њихови радови Масе и Некласификовани објекти.
Српско-словеначка уметница Тања Вујиновић представила је радове из серије Универзални објекти у Галерији науке и технике САНУ, специфичне по својој glitch естетици. Име циклуса потиче из скица и идеја о томе шта су заправо архетипски, стандардни објекти који су на располагању у базама објеката, на који начин им корисници приступају, како их мењају и испуњавају пројектованом свешћу и функцијама, какве улоге им додељују у домену дигиталних светова и како ти објекти фигурирају у тим констелацијама.
Посетиоци различито реагују на ове “дигиталне вртове” – неки се не обазиру на техничке делове, већ на поетику радова, док су други усмерени искључиво на анализу медијских елемената. Сама уметница највише цени уколико њен рад покреће отварање дискусије на тему технологија које су свакодневној употреби.
“Залажем се за то да се што више активирамо по питању будућег развоја многобројних грана у којима се сфера дигиталног и информацијских технологија данас муњевито развија. Што се више о томе расправља, учи и конкретно утиче на будући развој, мање постајемо жртве бесмислених одлука у тој сфери до којих на жалост понекад долази, јер су мотиви иза развоја нових продуката, апликација и услуга понекад само зарада”, упозорава уметница.
Како би “пробио” дистанцу коју уметничкој публици намеће класичан галеријски простор, Душан Родић се представио у фоајеу Дворане Културног центра комплексном инсталацијом Tuning In креираном у сарадњи са ауторима Mi-Ah Rödiger и Timo Preece.
“Реакције које сам приметио код публике су осмех, покрет, знатижеља. Волим када видим отиске прстију по стаклу соларних панела, по томе видим да публика има жељу да додирне уметнички рад”, истиче он. Његова жеља јесте да уметност буде доступна свакоме, као и да у будућности не постоји разлика између научника и уметника.
По први пут у оквиру изложбе Art+Science, представили су се и уметници далеких култура и сензибилитета, конкретно из Јужне Кореје и Перуа. Млади перуански уметник Алекс Гевара је на својим делима Ñoqayku, Јединица и Мождани таласи радио из знатижеље и кроз експериментисање са различитим технологијама.
“Верујем да је спајањем уметности и технологије могуће створити нешто потпуно ново што превазилази домете обе дисциплине. Уметници могу да инспиришу научнике да размишљају на нове начине и виде своју област из друге перспективе, док уметници од научника могу да науче више о логичком и скептичком размишљању о непознатом”, објашњава Алекс.
Јужнокорејски двојац Шинсеунгбак Кимјонгхун су се кроз своје радове Цвет и Мачка или човек у ширем смислу позабавили питањем поверења човечанства према високим технологијама и поуздања у њихову непогрешивост. “Како технолошке и научне силе постају снажније од природних, суочићемо се са до сада невиђеним променама у човечанству. Пошто још увек имамо контролу, будућност зависи од нас самих. Потребно је да будемо реалистични пре него песимисти или оптимисти како бисмо донели праве одлуке и задржали оно до чега нам је стало”, упозоравају они. Њихова дела су након званичног завршетка изложбе Art+Science премештени у Научни клуб Београд у оквиру фестивала корејске културе Скокни до Кореје.
Истражите више о домаћим и страним учесницима изложбе Art+Science.