CPN tribina „Zašto se plašimo nuklearne elektrane?“ održana u sredu, 27. novembra, u Velikoj sali SKC-a
U prvoj deceniji 21. veka, uporedo sa globalnom inicijativom da se smanji emisija CO2 i zaustave klimatske promene, dolazi do takozvane nuklearne renesanse. Izgradnja nuklearnih reaktora i upotreba ove energije, koja je bila u opadanju od 1986. godine kada se dogodila nesreća u Černobilju, ponovo se pokrenula, budući da nuklearke, za razliku od termoelektrana, ne koriste fosilna goriva i ne emituju CO2.
Postalo je popularno verovanje da bi nuklearne elektarne mogle biti rešenje budućnosti koje bi zadovoljilo sve veće potrebe čovečanstva za energentima. Međutim, u martu 2011. godine, nakon zemljotresa u Japanu, dolazi do incidenta u nuklearnoj elektrani u Fukušimi. Ovaj dramatični događaj pokreće nove diskusije, ponovo zahvaljujući nesrećnim slučajevima u istoriji nuklearne energije.
U Srbiji je od 1989. godine na snazi Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih objekata, poznat i kao Moratorijum, čije važenje ističe sledeće 2014. No, uprkos tome, o ovoj temi se vrlo malo razgovara u našoj javnosti.
Da li se građani Srbije plaše nuklearne energije? Da li se plaše ukidanja Moratorijuma, ili elektrana u našem susedstvu? Šta znamo o incidentima, Fukušimi, Černobilju, alternativama, resursima, nuklearnim reaktorima, radioaktivnom otpadu?
O svim ovim pitanjima razgovaralo se na naučnopopularnoj tribini Centra za promociju nauke „Zašto se plašimo nuklearne elektrane“. CPN je organizovao tribinu u sredu, 27. novembra, u 19 časova, u Velikoj dvorani Studentskog kulturnog centra u Beogradu.