(ТОНСКИ ЗАПИС 05) Разговор са Дарком Доневским о посматрачкој космологији, телескопима који нас очекују у будућности и одговорима које нам доносе
Разговарао: Душан Павловић
До недавно смо информације о астрономским појавама добијали само посматрањем електромагнетног зрачења. Онда су развијени детектори неутрина како бисмо тражили најбрже честице у свемиру, а најскорије су направљени и детектори гравитационих таласа како би се измерило колико се свемир заиста шири и скупља. Пред нама је ново доба посматрачке астрономије. Уз различите носиоице информација у будућности ћемо имати комплетнију и детаљнију слику о појавама у свемиру.
О томе шта у наредном периоду можемо да очекујемо од нових телескопа у домену посматрачке космологије и истраживања свемира далеко ван наше галаксије разговарали смо са докторандом-истраживачем Дарком Доневским који се бави посматрачком космологијом.
„Нови телескопи, који су у плану да се поставе, у скоријој будућности ће нам дати један потпуно нови увид у те далеке светове”, каже Доневски и додаје да је 2017. година, година затишја пред буру јер нас већ наредне године очекују лансирања и постављања неких од телескопа новије генерације.
„Данас знамо да далеке галаксије не можемо видети само оптичким телескопима. Њих заклања прашина потекла од младих звезда. Нове генерације телескопа ће зато имати двојак задатак – да сниме оптички део спектра, али да користе и камере које снимају у блиском инфрацрвеном домену. То значи да ће галаксије које не будемо могли да видимо бити уочене њиховим топлотним зрачењем”, рекао је Доневски и истакао да ће телескопи најновије технологије James Web свемирски телескоп, LSST телескоп, Екстремно велики европски телескоп (E-ELT) и амерички Магеланов телескоп (GMT) омогућити комплементарна посматрања. Помоћу њих ће се испитивати формирање и еволуција галаксија.
Поред оптичких, ту су и телескопи који ће посматрати друге делове електромагнетног спектра. Доневски истиче да су радио-телескопи јако важни за посматрачку космологију. За разлику од оптичког или инфрацрвеног, радио-зрачење прати експлозивне процесе попут супернових, али и хладни гас у галаксијама. Када су у питању радио-телескопи Доневски каже да се очекује да се за две до три године појави најмодернији SKA – Square Kilometer Array чија је револуционарна карактеристика та што ће бити на два континента – у Африци и Аустралији. Радиће као огроман интерферометар, односно мноштво умрежених радио-антена.
„Са таквом прецизношћу и снагом радио-телескопи ће директно снимити зрачење из најдаљих галаксија које ћемо истовремено покушати да нађемо истим оним оптичким опсерваторијама које смо поменули”, каже Доневски и додаје да ће SKA од 2020. године бити потпуно комплетирана. Неки њени појединачни делови у Јужној Африци и Аустралији су већ у научној употреби. Поред телескопа који сакупљају електромагнетно зрачење (фотоне), постоје и детектори неутрина и детектори гравитационих таласа. Они су отворили нов „прозор” за откривање универзума.
„До 2029. године очекује се да европски пројекат слања гравитационог телескопа у свемир буде завршен. Он ће се звати e-LISA”, каже Доневски и додаје да ће нам овај детектор омогућити да поред откривања процесаа који највише закривљују простор-време (на пример, судари масивних црних рупа), уједно и ограничимо масу гравитона, преносиоца гравитационог зрачења, за чије постојање данас знамо само из теоријских модела, али не и из праксе.
„Са актуелном теоријом какву данас имамо у астрономији не можемо да објаснимо све оно што видимо посматрањима. То је највећи проблем модерне науке и уједно и њена најлепша ствар. Ми не знамо шта све можемо да очекујемо тако да стално постављамо нова питања и чекамо нове одговоре. Телескопи које смо поменули у будућности ће нам помоћи да до неких одговора и дођемо”, закључује Доневски.
Дарко Доневски је докторанд-истраживач у Лабораторији за астрофизику Универзитета у Марсеју у Француској и на Лајденској опсерваторији у Холандији. У оквиру својих докотрских истраживања се као стипендиста Француске агенције за еволуцију космоса (OCEVU) и Европске свемирске агенције (ESA) бави посматрачком космологијом, односно истраживањем метода детекције и моделирањем најстаријих галаксија у свемиру.