„Све земље морају да успоставе равнотежу између заштите здравља, минимизирања економских и социјалних поремећаја и поштовања људских права“, истиче директор СЗО-a Тедрос Аданом Гебрејесус
Приредио: Богдан Ђорђевић
Светска здравствена организација саопштила је да Ковид-19 може да се дефинише као пандемија, а директор СЗО-а Тедрос Аданом Гебрејесус позвао је на опрез при коришћењу овог термина.
Број заражених у Србији достигао је 19, након што је потврђено да је још седам особа позитивно на Ковид-19. У националној референтној лабораторији Института Торлак тестирано је укупно 160 особа које су испуњавале критеријуме дефиниције случаја.
Први човек СЗО-а појаснио је зашто је проглашена пандемија и поновио упозорења која је кровна здравствена организација и раније истицала. Поред броја заражених и преминулих, као и општег стања „на терену“, Гебрејесус се осврнуо и на значај улоге коју имају владе широм света. Њега је изненадило одсуство акције и изнео је неке од конкретних иницијатива које свако од нас може да предузме. У први план ставио је приправност, опрез и спремност да се уче нове ствари.
У наставку преносимо комплетно саопштење директора Светске здравствене организације.
„Добар дан.
У протекле две недеље број оболелих од вируса Ковид-19 ван Кине порастао је 13 пута, а број погођених земаља се утростручио.
У овом тренутку има више од 118.000 случајева у 114 држава, а 4291 особа је изгубила живот.
Хиљаде других се боре за своје животе у болницама.
У наредним данима и недељама очекујемо још више заражених, умрлих и још више погођених земаља.
Светска здравствена организација свакодневно прати развој ситуације и дубоко смо забринути алармантним нивоом ширења и интензитета, као и алармантним степеном неактивности.
Стога смо проценили да Ковид-19 може бити окарактерисан као пандемија.
Пандемија није реч која се може олако и непажљиво користити. То је реч која, ако се злоупотреби, може изазвати ирационалан страх или неоправдану помирљивост да је борба завршена, и да тако доведе до непотребне патње и смрти.
Опис ситуације као пандемске не мења процену СЗО-а о претњи коју представља овај вирус. То не мења оно што ради СЗО и не мења оно што би државе требало да раде.
Никада раније се нисмо суочили са пандемијом изазваном коронавирусом. Ово је прва пандемија коју је изазвао коронавирус.
Истовремено, никада раније нисмо видели пандемију коју је могуће контролисати.
СЗО је у режиму пуне приправности још откад смо обавештени о првим случајевима.
И свакога дана смо позивали земље да предузму хитне и агресивне акције.
Звоно упозорења било је гласно и јасно.
Као што сам рекао у понедељак, сам поглед на број случајева и број захваћених земаља нам не говори комплетну причу.
Од 118.000 случајева пријављених на глобалном нивоу у 114 земаља, више од 90 одсто налази се у само четири земље, а две од те четири – Кина и Јужна Кореја – имају значајно смањење епидемије.
У 81 земљи није забележен ниједан случај, док је у 57 земаља пријављено 10 или мање случајева.
Ово је нешто што не можемо да кажемо довољно гласно, или довољно јасно, или довољно често: свака земља још може да промени ток пандемије.
Ако државе открију, тестирају, лече, изолују, прате и мобилишу своје људе, оне са великим бројем случајева могу да спрече да се вирус прошири кроз заједницу преко „кластера“ (појава великог броја оболелих на малом простору или за кратко време).
Чак и оне заједнице које су се сусреле са појавом кластера могу да промене тренд ширења вируса.
Неколико земаља показало је да се вирус може сузбити и контролисати.
Изазов за многе земље које се сада боре са појавом великог броја оболелих на малом простору или за кратко време или са интензивним ширењем кроз заједницу, није то да ли и оне могу да ураде исто – већ да ли ће то учинити.
Неке земље се боре са недостатком капацитета.
Неке земље се боре са недостатком ресурса.
Неке земље се боре са недостатком одлучности.
Захвални смо на мерама које се предузимају у Ирану, Италији и Републици Кореји ради успоравања вируса и контроле њихових епидемија.
Знамо да ове мере имају велики утицај на сама друштва и економије, као што је то у Кини.
Све земље морају да успоставе равнотежу између заштите здравља, минимизирања економских и социјалних поремећаја и поштовања људских права.
Надлежност СЗО-а је јавно здравље. Али ми сарађујемо са многобројним партнерима из свих сектора да бисмо ублажили социјалне и економске последице ове пандемије.
Ово није само криза јавног здравља, то је криза која ће дотаћи сваки сектор – и зато сваки сектор и сваки појединац морају бити укључени у борбу.
Отпочетка сам говорио да у свим земљама читаве владе и читава друштва морају да промене приступ – тај приступ мора да буде изграђен на свеобухватној стратегији за спречавање инфекција, спасавање живота и минимизирање последица.
Дозволите ми да све сумирам у четири кључне тачке:
Прво, припремите се и будите у приправности.
Друго, откријте, заштитите и лечите.
Треће, смањите трансмисију.
Четврто, уведите новине и учите.
Подсећам све земље на позив да активирају и појачају своје механизме за реаговање у ванредним ситуацијама.
Комуницирајте са својим људима о ризицима и о томе како се могу заштитити – то је задатак за свакога.
Пронађите, изолујте, тестирајте и третирајте сваки случај и пратите сваки контакт.
Припремите своје болнице.
Заштитите и обучите здравствене раднике.
И хајде да пазимо једни на друге, јер смо потребни једни другима.
Толико је пажње посвећено једној речи.
Дозволите ми да вам кажем још неколико које су још важније и које су много практичније.
Превенција.
Спремност.
Јавно здравље.
Политичко вођство.
И највише од свега, људи.
Ми смо у овоме заједно, да радимо праве ствари са смиреношћу и да заштитимо грађане овог света. Изводљиво је.
Захваљујем вам.“