10. novembar 2011. U Botaničkoj bašti „Jevremovac“, prvi put u Srbiji proslavljen Svetski dan nauke i mira
Piše: Marija Vidić
Prvi put u Srbiji, 10. novembra 2011, obeležen je Svetski dan nauke i mira. Ovaj dan ustanovio je UNESKO, Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, sa ciljem da podseti građane sveta na obavezu korišćenja nauke i tehnologije u svrhu održanja mira i dobrobiti čovečanstva. Osim toga, Svetski dan nauke i mira je prilika da se razgovorom o nauci podigne svest ljudi o njenom značaju, kao i značaju naučnih i kulturnih radnika u premošćavanju jaza između nauke i društva.
Obeležavanje ovog dana u Srbiji organizovao je Centar za promociju nauke, koji je pozvao brojne goste, ljude iz sfere nauke i obrazovanja, da tom prilikom govore o značaju i pravcima napretka društva. Tema ovogodišnje proslave “Ka zelenom društvu: Pravičnost, uključenost i učestvovanje”, bila je povod Trivi Inđiću, predsedniku Komisije Srbije za saradnju sa UNESKO-m, da podseti kako je ta organizacija osnovana po završetku Drugog svetskog rata, kada se svet suočavao sa brojnim problemima i izazovima i razvijao nuklearne nauke. Zbog toga je UNESKO pokušao da na svetskoj sceni stvori prostor i za druge, a ne samo tehničke nauke koje su u tom trenutku doživljavale veliki uspon. „Veza između nauke i sistema obrazovanja je važna“, rekao je Inđić prisutnima na proslavi Svetskog dana nauke i mira, novinarima, naučnim i obrazovnim radnicima i učenicima, koji su se okupili u beogradskoj botaničkoj bašti „Jevremovac“. „Na primeru Srbije vidimo kako se jedna mala zemlja može uključiti u sistem dobrog obrazovanja i ulagati u nauku, kulturu i druge oblasti“, dodao je Inđić, napominjući da je ulaganje u znanje jedan od glavnih nosilaca razvoja zemlje.
Državni sekretar Ministarstva prosvete i nauke Radivoje Mitrović zahvalio je UNESKO-u što je razumevanje značaja nauke i istraživanja za održivi razvoj pretočio u Svetski dan nauke i mira. Mitrović je objasnio da UNESKO za ovaj dan nije slučajno odabrao 10. novembar, već da je to urađeno jer je novembar period kada se sastavljaju budžeti za iduću godinu i pravi trenutak da se državnici podsete na važnost ulaganja u nauku. Mitrović je govorio i o budućim ulaganjima u „Jevremovac“ i odluci da se od Botaničke bašte napravi reprezentativni objekat u kom će nići i nova zgrada Biološkog fakulteta, jedinog člana Beogradskog univerziteta koji nema sopstvenu zgradu.
O tome kakva budućnost očekuje Biološki fakultet i kako izgleda studirati ga, govorila je njegova dekanka Jelena Knežević-Vukčević, inače profesorka mikrobiologije. Ona je izrazila nadu da će možda neki od učenika koji su došli u Botaničku baštu na proslavu Svetskog dana nauke i mira poželeti da postanu njihovi studenti. Inače, „Jevremovac“ je nastavno-naučna baza Biološkog fakulteta, gde studenti provode mnogo vremena proučavajući oko 1500 biljnih vrsta koje se ovde uzgajaju.
Okupljenima u „Jevremovcu“ obratili su se i Miomir Korać, direktor Arheološkog parka „Viminacijum“ i član Upravnog odbora Centra za promociju nauke, i Petar Marin, direktor Botaničke bašte „Jevremovac“, dok je ispred Vlade Srbije Darinka Radojević, koordinator projekta za podršku sprovođenju Nacionalne strategije održivog razvoja, govorila o ovoj strategiji, pratećim dokumentima i koracima koje naša vlada čini u pravcu zelenog društva i održivog razvoja.
Nakon obraćanja gostiju, profesor Biološkog fakulteta Slobodan Jovanović održao je, usred velikog staklenika među gustim rastinjem, zanimljivo predavanje o ekologiji učenicima koji su došli na proslavu Svetskog dana nauke i mira. Nakon toga su Eko-musketari, grupa đaka beogradske osnovne škole „Drinka Pavlović“, okupljenima prikazali malu ekološku demonstraciju, objašnjavajući kroz predavanje i eksperimente kako drveće raste i zašto mu u jesen žuti lišće. Eko-musketari sa svojom nastavnicom biologije Marinom Drndarski redovno učestvuju na ekološkim događajima skrećući pažnju na ekološku svest i probleme našeg društva u ovoj sferi.
„Jevremovac“
Botanička bašta „Jevremovac“ nalazi se u centru Beograda. To je zelena oaza grada, koja se prostire na gotovo pet hektara i zaštićena je kao spomenik kulture. U staklenoj bašti površine oko 500 metara kvadratnih, kao i na otvorenim površinama bašte, raste više od 1500 biljnih vrsta, a na prostoru „Jevremovca“ smeštena je i zgrada Instituta za botaniku sa velikim herbarijumom i bogatom bibliotekom. Botanička bašta osnovana je 1874. godine na predlog Josifa Pančića i odlukom Ministarstva prosvete i crkvenih poslova Kneževine Srbije. Pre osnivanja, Pančić je gajio malu botaničku baštu u dvorištu Liceja beogradskog, za potrebe nastave na Velikoj školi, gde je predavao botaniku u okviru jestastvene istorije. Kada je Botanička bašta osnovana, dodeljen joj je plac na Dorćolu, uz obalu Dunava. Međutim, nakon dve velike poplave, koje su potpuno uništile biljni fond, Pančić je počeo da traži bolje mesto za Baštu, ali nije dočekao njeno preseljenje jer je preminuo je 1888. godine. Godinu dana kasnije, kralj Milan Obrenović poklonio je za potrebe Bašte svoje imanje nasleđeno od dede Jevrema Obrenovića, uz uslov da se Bašta nazove po njemu. Uskoro je nabavljena i veličanstvena staklena bašta koja i danas postoji u „Jevremovcu“. Botanička bašta sastavni je deo Instituta za botaniku Biološkog fakulteta i u njoj se sprovodi deo nastave. Ona predstavlja i pluća grada i mesto za šetnju, odmor i upoznavanje sa čudesnim svetom biljaka. H