Серија предавања у САНУ биће одржана 23. јуна поводом обележавања стоте годишњице Ајнштајнове Опште теорије релативности
Стота годишњица једне од најзначајнијих физичких теорија, Опште теорије релативности, биће обележена 23. јуна серијом предавања у Свечаној сали Српске академије наука и уметности. Организатори овог догађаја су Институт за физику, Физички факултет Универзитета у Београду и Српска академија наука и уметности. Почетак скупа заказан је за 10 часова.
Неке од тема које ће бити обрађене су историја гравитације, експерименталне потврде Опште теорије релативности, гравитациони таласи, квантна гравитација, али и однос Ајнштајнове теорије и научнофантастичног филма Интерстелар. Предавачи су Милутин Благојевић, Бранислав Цветковић, Душко Латас, Леонардо Кастелани и други.
Научни поглед на свет је револуционарно промењен једним текстом написаним на четири стране који је објављен у децембру 1915. године, а претходила му је серија предавања на Пруској академији наука. Међутим, Општа теорија релативности је настајала много дуже, а данас се сматра најбољом теоријом гравитације. У периоду дугом сто година, многи експерименти су ову тероију потврдили, а научници су променили начин на који посматрају гравитацију.
Општа теорија релативности је резултат вишегодишњег Ајнштајновог рада на повезивању своје Специјалне теорије релативности са класичном Њутновом теоријом гравитације. Гравитација од 1915. године није само једна од сила, већ и особина просторно-временског континуума и од јачине гравитације зависи његова закривљеност. Имала је огроман утицај на развој науке, а предвидела је и постојање црних рупа.
Истражите више о програму скупа.