Nakon dvogodišnje pauze, u CERN-u spremna za rad najveća mašina na svetu, LHC, koja će sada moći da dostigne i projektovane maksimalne sudarne energije
Tekst: Boris Klobučar
Nakon remonta koji je trajao dve godine, snopovi protona ponovo se ubrzavaju na najvećem akceleratoru koiji je čovek napravio – Velikom sudaraču hadrona (LHC, Large Hadron Colider). Pomoću LHC-a, fizičari su tokom 2012. dokazali postojanje Higsovog bozona. Nakon toga, od 2013. nastupila je pauza u radu akceleratora.
U nedeljno jutro, 5. aprila, timovi naučnika i inžinjera u Evropskom centru za nuklearna istraživanja (CERN) konačno su propustili paralelne snopove protona kroz svaki od segmenata 27 kilometara dugačkog tunela akceleratora.
Svi sistemi za sada rade ispravno. Čestice kroz LHC putuju tek nešto sporije od brzine svetlosti, a prvi sudari koje će detektori beležiti planirani su u sledećih mesec dana.
Start, međutim, dolazi sa malim zakašnjenjem. Kratak spoj na jednom od superprovodnih elektromagneta koji su inženjeri u CERN-u primetili 21. marta, odložio je ponovno pokretanje eksperimenata. Ovaj problem otklonjen je 31. marta i svi sistemi su sada spremni.
Poboljšanja koja su urađena na sudaraču trebalo bi da naučnicima omoguće još dublji pogled u Standardni model, eksperimentima potvrđenu teoriju koja opisuje fiziku elementarnih čestica. Nakon restarta, snopovi će konačno dostići projektovane maksimalne sudarne energije od 13 TeV.
Sudari snopova protona na detektorima pre 2013. nisu dostizali tako visoke energije, ali je to bilo dooljno da se ulovi Higsov bozon. Sada se, na još višim energijama, očekuju i nova saznanja.
Tokom više od dve godine, koliko je trajao remont LHC-a, mnogo toga je urađeno kako bi se unapredili sistemi na eksperimentu. Svaki od deset hiljada spojeva između dipolnih magneta je zasebno proveren i pripremljen za rad. Osamnaest magneta je moralo biti potpuno promenjeno, dok su ostali remontovani.
Novi sistem magneta radiće na znatno većem naponu kako bi mogao dodatno da ubrza snopove. Vakuumski sistem unutar eksperimenta, kao i sistem za hlađenje, takođe su unapređeni.
Ubuduće, na sva četiri velika detektora na akceleratoru – ALICE, ATLAS, CMS i LHCb – biće povećana ne samo sudarna energija, nego i broj sudara, jer je vremenski interval između paketa protona u snopu skraćen sa 50 na 25 nanosekundi. Istovremeno, kapacitet računarske laboratorije je pojačan za 60.000 novih procesora i 100 petabajta memorijskog prostora, što je uporedivo sa 22.300.000 DVD diskova.
Istražite više o CERN-u