У петак, 14. маја, у Градској управи града Београда организована је радионица на којој су се сусрели научни истраживачи, грађани и представници Градске управе како би се предузеле конкретне активности поводом климатских промена
У оквиру кампање Расхлади град, чији циљ је што већи ангажман Београђана када је реч о климатским изазовима у њиховом животном окружењу, грађани су од маја 2020. године на интерактивној мапи обележавали добре и лоше примере адатације града на климатске промене. 14. маја, на радионици у Градској управи Београда, сарадници на пројекту TeRRIFICA и представници релевантних институција тумачили су и анализирали запажања и предлоге суграђана, односно грађана на задатку научника–истраживача.
Интерактивна мапа је грађанима омогућила да унесу своја запажања, образложе или одаберу понуђене разлоге зашто их одређена локација провоцира, али и могућност да дају своје предлоге решења за уочени проблем.
У периоду од јуна 2020. до маја 2021. године, колико је интерактивна мапа била доступна грађанима, на простору региона Београда укупно су обележене 374 тачке, a позитивни и негативни, утисци сврстани су у пет категорија. Приближно половина укупних тачака је садржала афирмативне коментаре, док је друга половина мапирана са дозом критике и сугестија за поправљањем околности на терену.
ТЕМПЕРАТУРА (243)
Очекивано, с обзиром на период у коме је мапа била активна, као и на интензивне активности волонтера и покретне метеостанице у оквиру кампање Расхлади град, управо током летњих месеци, највише пинова било је у категорији температура (243 локације).
Означено је позитивних 115 насупрот 128 локација где је указано на негативне ефекте топлотних таласа. Називи локација које су грађани додељивали приликом мапирања осликавају и разлоге, па се тако појављују: „бетон, дрво, бетон, бетон, бетон…“, „место топљења“ или „паклено стајалиште за аутобусе“.
Са друге стране, београдске шуме Звездарска, Миљаковачка, Кошутњак и бројни дрвореди и зелене оазе, грађани називају „место спаса од врелине“.
ВАЗДУХ (57)
На другом месту по бројности биле су грађанске опсервације за категорију ваздух, са 51 локацијом са изразито негативним коментарима и свега 6 локација са позитивним импресијама које су углавном повезане са великим зеленим површинама: Кошутњаком, Звездарском шумом и земунски Кејом Ослобођења. Како је на интерактивној мапи било понуђено детаљније описивање локације коју означавају, те додељивање назива одабраној тачки, било је занимљиво приметити називе локација који су директно упућивали на загађење ваздуха на локацијама: „долина угља“, „спалионица каблова“, „бука и смог“, „тровачница“ или „за избећи“. Негативно у категорији ваздуха је обележен површински коп у Вреоцима.
ЗЕМЉИШТЕ (43)
Трећа по бројности пинова је категорија земљишта са 33 негативних и 10 позитивних запажања. Негативна места названа су: „активно клизиште већ 20 година“, „блатњава међа“ или „недовршен паркинг“. Пинови из ове категорије воде до локација дивљих депонија, деградираног земљишта, али и запуштене локације за које грађани желе другачије уређење.
ВОДА (24)
У категорији воде доминантна су негативна запажања: 23 негативна насупрот само 2 позитивна. Већина указује на загађење вода (Бањички поток, Зага Маливук у Крњачи, Ада Хуја ) или опасност од поплава код куле Небојша. Једина цифра која је остала непромењена су тачке – позитивна запажања – за категорију воде. Град који има две реке и много мањих водотока, фонтане и јавне чесме, заслужује више обележених локација на којима грађани учитавају позитивне ефекте воде.
ВЕТАР (5)
Запажања у категорији ветра је било очекивано мало, а пинови су упућивали на места где су удари кошаве најинтензивнији: Омладински стадион или Коларчевау, која је окарактерисана као место са сталним ветром. Обележено је 5 тачака.
ПРЕДЛОЗИ ГРАЂАНА
Највећи број локација које су грађани обележили налази се у централном градском језгру, па су тако највише пажње добили Трг Републике, затим Славија, али и Земун, Баново Брдо, Вождовац и Мирјево. Мапирано је на простору општине Лазаревац са неколико тачака, у Бољевцима, Бојчинској шуми, чак и у суседном Панчеву.
Нажалост, нису сви пинови и запажања праћена предлозима за решавање проблема, али је, са друге стране, било довољно предлога који су рефлектовали промишљање о задатом проблему. Неки предлози, као што је додатна садња дрвећа, озелењавање и уређење зелене површине су се појављивали у неколико категорија: температура, ваздух и земљиште. Предложени су изградња засена путем уметничких инсталација и зеленила, изградња јавних чесми и адекватнија аутобуска стајалишта у борби против претеране врућине.
Уклонити нелегалне објекте, обезбедити адекватно прикупљање атмосферских вода, санкционисати нелегалне испусте отпадних вода или поставити мобилну заштиту од поплава су неки од предлога у категорији воде.
У категорији ваздуха су предложени бољи градски превоз, више бициклистичких стаза, модернизован систем грејања, иновативна решења али и едукација, забрана паљења смеће и појачана инспекцијска контрола. У категорији земљишта највише предлога се односило на уређење запуштеног земљишта, уклањање депонија, обезбеђење веће пропустљивости површина али и решавање питања клизишта.
Након радионице, мапирање се наставља, а наредни кораци подразумевају израду Акционих планова, поштујући заједнички приступ свих заинтересованих страна.
Детаљи мапирања и резултати гранђанског научног истраживања могу се истражити на овом линку.