Након што је крајем априла успешно постављен на планини Видојевица, телескоп Миланковић је направио и прве снимке свемира, високе резолуције
Текст: Ивана Хорват
Фото: Астрономска опсерваторија Београд
Готово осам деценија након што је на Звездари постављен Велики рефрактор, телескоп пречника 60 центиметара, тада с правом називан једним од најмоћнијих оптичких инструмената у Европи, Србија је поново добила телескоп јединствених перформанси.
Крајем априла ове године, на 1155 метара надморске висине на планини Видојевица, недалеко од Прокупља, постављен је телескоп Миланковић пречника примарног огледала 1.4 метра. Почетком јуна, после обављених иницијалних калибрација,Миланковић је начинио и прве снимке свемира, високе резолуције.
Посматрања новим телескопом вршена су са Астрономске станице Видојевица, током дводневне BELISSIMA радионице, 6. и 7. јуна, на којој је присуствовало 40 стручњака, како из наше земље, тако и из других европских земаља.
Овим скупом означен је крај међународног пројекта BELISSIMA (BELgrade Initiative for Space Science, Instrumentation and Modelling in Astrophysics), преко кога су набављена средства за нови телескоп, међутим, он истовремено означава и почетак новог поглавља у посматрачкој астрономији наше земље.
Свакако, по пречнику примарног огледала Миланковић није највећи телескоп у Европи, међутим, према речима Егона Деберлеа из аустријске компаније Астро Системс, која је била задужена за производњу телескопа, Миланковић је један од најбољих у Европи, када се у обзир узму перформансе, прецизност, оптички квалитет, као и чињеница да је изграђен од веома лаких материјала последње генерације.
Срђан Самуровић, руководилац пројекта BELISSIMA и виши научни сарадник Астрономске опсерваторије у Београду наглашава да су се током дводневне радионице окупили стручњаци из више европских земаља, у намери да покрену неколико посматрачких програма.
“План је да телескоп Миланковић постане део светске мреже роботизованих телескопа”, рекао је Самуровић, напомињући да је Видојевица једно од најтамнијих локалитета у Србији и да су са минималним светлосним загађењем и повољним атмосферским условима, на висини од 1155 метара надморске висине, телексопу обезбеђени изузетни услови за посматрање неба.
Иако је небо над Видојевицом у ноћи између 6. и 7. јуна било прекривено облацима, астрономи су другог дана имали много више среће.”Не само да је небо било ведро, већ је и видљивост била одлична. Иако морам нагласити да смо имали и мало среће, згодно је нагласити, поређења ради, да је видљивост били одлична попут оне на чилеанским Андима, најбољем месту за астрономска посматрања на планети”, наводи Самуровић.
Вртлог
Опремљен оптиком врхунског квалитета, познатог произвођача из Санкт Петерсбурга, телескоп Миланковић је током првих посматрања снимио галаксију Вртлог, М51, галаксију Црно око, М64, као и планетарну маглину Прстен М57, а учесници радионице BELISSIMA изузетно су задовољни првим снимцима.
Позната галаксија Вртлог, каталошке ознаке М51а, налази се у сазвежђу Ловачки пси. Мањи објекат који се такође може уочити на снимку каталошки је означен као М51б. Ова спирална галаксија налази се на удаљеност од 23 милиона светлосних година од Млечног пута. Спада у групу Сајфертових галаскија, са веома активним језгром, у ком се крије црна рупа.
Прстен
Месје 57 је планетарна маглина, названа Прстен по свом карактеристичном облику. Налази се у сазвежђу Лире, испод најсјајније звезде Вега, која чини део познатог летњег троугла. Планетарне маглине попут овог објекта настају када црвени џинови, звезде у поодмаклој фази еволуције, одбаце слој јонизованог гаса у међузвездани простор.
М57 се налази на удаљености од 2300 светлосних година од Земље. У центру маглине налази се бели патуљак који из обасјава спољашње слојеве гаса. Карактеристични плавичасто-зелени тонови у центру маглине потичу од двоструко јонизованог кисеоника, док су спољашњи црвенкасти тонови делимично последица присуства великих количина јонизованог водоника.
Црно око
Месје 64, односно галаксија Црно око, налази су у сазвежђу Беренекина коса, на удаљености од 24 милиона светлосних година. М64 има карактеристичан обруч сачињен од међузвезданог гаса и прашине, који окружује веома сјајно галактичко језгро. Сматра се да се обруч гаса састоји из два слоја, која ротирају у супротним смеровима.