U oštroj konkurenciji od 7500 prijavljenih projekata, tri srpska naučnika osvojila prestižni evropski grant „Marija Sklodovska Kiri“
Tekst: Ivana Horvat
U okviru programa finansiranja Evropske unije „Marija Sklodovska Kiri“, istraživači iz cele Evrope imaju priliku da osvoje bespovratna sredstva, koja im omogućavaju da se bave istraživačkim radom na nekim od najkvalitetnijih istraživačkih institucija u Evropi.
U oštroj konkurenciji od 7500 prijavljenih projekata, kao primeri izuzetne nauke odabrani su projekti troje mladih naučnika iz Beograda. Reč je o Mariji Radović sa Filozofskog fakulteta, Zorani Kurbalija Novičić sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, i Filipu Ejdusu sa Fakulteta političkih nauka. Dobijeni grant „Marija Sklodovska Kiri“ omogućiće ovim mladim naučnicima da tokom naredne dve godine svoju karijeru i naučni rad usavrše na najprestižnijim evropskim institutima i univerzitetima, u saradnji sa vodećim ekspertima.
Ovaj program finansiranja ima cilj da omogući naučnicima da steknu međunarodno iskustvo i neophodne veštine za postizanje uspešne karijere, bilo da su doktorandi ili iskusni istraživači. Program treba da obezbedi naučnicima izuzetne uslove za naučnoistraživački rad i da ih oslobodi predavačkih obaveza i administrativnih poslova.
Istraživači šalju predloge projekata u saradnji sa institucijom na kojoj žele da sprovode svoje istraživanje. Predlozi se ocenjuju prema kvalitetu programa istraživanja, planu unapređenja karijere i podrške koju obezbeđuje institucija.
Utvrđivanje starosti
Projekat Marije Radović, EUROLIFE, predlaže razvoj metode koja već postoji u forenzičkoj antorlopogiji kao metoda za utvrđivanje individualne starosti u trenutku smrti. Ideja je da se ova metoda unapredi mikroskopskim tehnikama kako bi se dobilo još više informacija. Metoda se zasnivana na proučavanju tkiva zuba i na taj način možemo saznati podatke o trajanja reproduktivnog perioda ili čak poremećaja rada bubrega populacija ljudi iz daleke prošlosti.
„Planirano je da se projekat odvije u dve faze. Prva faza podrazumeva klinička stomatološka istraživanja, na osnovu kojih će se uspostaviti novi protokloli za unapređivanje metode. Tokom drugogo dela, novoutvrđeni protokol bi se primenjivao na određene arheološke populacije u severnoj Evropi“, izjavila je Marija Radović. Naša uspešna naučnica boraviće dve godine na Univerzitetu u Londonu, UCL-u, koji je peti najbolji univerzitet u celom svetu. Kako navodi, želja joj je da se nakon ovog boravka vrati u Srbiju i prenese stečena znanja i iskustvo kolegama.
Adaptacija gena na uslove životne sredine
Ovaj grant će našoj naučnici sa Instituta za biološka istraživanja Zorani Kurbaliji Novičić omogućiti boravak u Centru za evolucionu biologiju na Univerzitetu u Upsali, u trajanju od dve godine, na kojem će završiti postdoktorke studije. Prema rečima uspešne naučnice, njen projekat preispituje uvraženu teoriju o tome da geni u mitohondijama nemaju nikakvu ulogu u adaptiranju populacija na uslove koji vladaju u životnoj sredini.
„Projekat testira snagu veze između gena smeštenih u jedru i onih smeštenih u mitohondrijama, baratajući njihovim kombinacijama i pokušava da odgovori na pitanje kako ova veza utiče na opstanak populacija u stresnim uslovima konstantnog rasta prosečne temperature na Zemlji“, izjavila je dr Kurbalija Novičić.
Međunarodna bezbednost
Među najbolje rangiranim projektima, na čak 30. mestu od ukupno 7500 aplikacija, našao se projekat dr Filipa Ejdusa, sa Fakulteta političkih nauka, koji se bavi istraživanjem u oblasti međunarodne bezbednosti. Dr Ejdus će provesti dve godine na Univerzitetu u Bristolu i baviće se reformom sektora bezbednosti u okviru Zajedničke odbrambene i bezbednosne politike Evropske unije.
Prema njegovim rečima, EU je uz odobrenje UN do sada pokrenula oko 30 operacija u okviru svoje Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike na Balkanu, Bliskom Istoku i u Africi. U većem broju tih misija EU pomaže u sprovođenju neophodnih reformi lokalnog sektora bezbednosti, pre svega vojnih i policijskih snaga.
„U mom projektu istraživaću zbog čega ove reforme imaju problem sa tzv. lokalnim vlasništvom i kako je moguće osmisliti fleksibilnije politike koje su prilagođene lokalnom kontekstu, potrebama lokalnog stanovništa kao i interesima država na čijoj teritoriji se misije sprovode. Teorijski se moj rad oslanja na kritiku liberalnog upravljanja koju je razvio Mišel Fuko, a moji empirijski slučajevi će biti misije EU u Maliju, Palestini i na Kosovu“, izjavio je Filip Ejdus.
„Dobijanje ovog granta je od presudnog značaja za moju karijeru. Očekivao sam da ću dobiti dobre ocene, ali ne baš ovako izvrstan rezultat“, dodao je Ejdus.