У суботу, 27. октобра, Центар за промоцију науке представиће на Сајму књига своје ново издање: књигу ауторке Пег Титл А шта ако… Сабрани мисаони експерименти у филозофији
У суботу, 27. октобра, Центар за промоцију науке представиће на Сајму књига, на свом штанду у Хали 2а, ново издање – књигу ауторке Пег Титл А шта ако… Сабрани мисаони експерименти у филозофији.
Мисаони експерименти су здрава посластица за мозак. У ери брзе хране за наше осиромашено мишљење, сервиране у експрес ресторанима електронских медија и друштвених мрежа, они пружају много више од укрштеница и судокуа. Мисаони експерименти отварају капије изукрштаних, китњастих, непредвидивих стаза у вртовима мишљења, уводећи нас у забавне лавиринте закључивања о питањима и интелектуалним заврзламама које су нас одвајкада мучиле или за које, испоставиће се нажалост, никада нисмо ни чули.
О најинтересантнијим мисаоним експериментима попут „Серлове кинеске собе“, „Патнамових мозгова у посуди“, „Ролсовог вела незанања“ и многим другим, као и о њиховој хаотичности и разбарушености, али и о томе зашто је мисаона експериментација најбоља вежбу за јасно и разговетно резоновање, у суботу ,27. октобра, у 15 часова, на штанду ЦПН-а, у Хали 2а, говориће:
др Машан Богдановски, преводилац књиге.
Иван Умељић, уредник издавачке делатности Центра за промоцију науке.
О књизи
Пег Титл, А шта ако… Сабрани мисаони експерименти у филозофији, Центар за промоцију науке, 2018
Књига А шта ако… Пег Титл представља успешан покушај да се на једном месту нађу сви у филозофији иоле познатији мисаони експерименти. Тиме је потпуно оправдан њен поднаслов „Сабрани мисаони експерименти у филозофији“, који може и да завара, јер релевантност присутних мисаоних експеримената далеко надилази оквире академских филозофских интересовања и погађа удаљене интелектуалне дисциплине попут физике и политичке науке. Пег Титл је, у стилу веште познате популаризаторке филозофије, одломке из оригиналних филозофских текстова у којима су изложени мисаони експерименти пропратила језгровитим и инспиративним коментарима, превасходно усмереним на буђење радозналости код читалаца, приморавајући их да себи поставе питања од практичног животног значаја, далеко од пуке интелектуалне игре или научнопопуларне разбибриге. У том смислу, она успева у још једној својој отворено изнетој намери, а то је да овом књигом пружи својеврстан увод у филозофију. Подељена према кључним филозофским дисциплинама, књига поставља темељна питања о природи људског знања, духа и језика, о стварности, простору и времену, појмовима доброг и лепог, исправности наших поступака, као и о праведности друштвених уређења. Питања се кроз међусобно надовезивање одломака из књига и текстова и кроз ауторкине продорне коментаре гранају у најразличитије области науке, попут компјутерске науке, когнитивне психологије, лингвистике или теорије игара. Природно су повезана и лако се групишу, што омогућава читаоцу да увиди везу између наизглед разнородних проблема унутар целине људског знања. Тај квалитет књига дугује самој природи мисаоних експеримената да стварају парадоксе, ситуације у којима из савршено прихватљивих премиса и исправним закључивањем долазимо до збуњујућих и тешко прихватљивих закључака. Решавање или још боље разрешавање парадокса је филозофска делатност у правом смислу, а њена успешност зависи од успеха филозофије да људско знање повеже у целину у епохи његове растуће фрагментираности. У том успеху можда лежи највеће скривено достигнуће ове књиге.
др Машан Богдановски
