CPN izdaje knjigu Pod Sunčevim vetrom autorki Karin Brijon i Dalfine Nagacuke
Tekst: Staša Bajac
„Pre mnogo milijardi godina, u hladnom svemiru, unutar ogromnih struktura koje nazivamo galaksijama, pojavile su se prve zvezde. Među svim tim galaksijama prepoznajemo jednu spiralnog oblika. Zabačeni predeo jedne od njenih grana posebno nas interesuje zato što je tu stvoren Sunčev sistem i jedini oblik života koji za sada poznajemo.“ Ovim rečima počinje Pod sunčevim vetrom, knjiga o Suncu, njegovom nastanku i interakciji sa planetom Zemljom, autorki Karin Brijon i Dalfine Nagacuke, koju će Centar za promociju nauke, u prevodu mr Sonje Vidojević, objaviti na srpskom jeziku.
Sledeći uverenje da svaka naučna priča može da se prikaže na zanimljiv način, Centar je izabrao da ovu knjigu uvrsti među svoja izdanja. Naime, ova uzbudljiva, ali složena tema predstavnjena je živopisnim ilustracijama i jednostavnim jezikom. Čitalac se kroz Mlečni put kreće sa lakoćom i usput upoznaje sa novim pojmovima iz astronomije. Nepoznati pojmovi tako postaju poznatiji, ali u isto vreme još fascinantniji.
Grafički prikazi reda veličina nebeskih tela uvode u skoro nepojamne razmere univerzuma i razdaljina između planeta koje svakodnevno prevaljuju nama nevidljive čestice. Pošto objasne kako su od gasa i prašine nastali Sunce i gasovite planete poput Jupitera i Saturna, autorke slikovito predstavljaju i kako Sunce stvara i emituje energiju i koje vrste zračenja odašilje.
Savladavši osnovne pojmove neophodne za razumevanje čudesnih pojava koje se odvijaju sto pedeset miliona kilometara daleko od naše planete, čitalac saznaje o hemijskim procesima koji se dešavaju unutar Sunca i na njegovoj površini. Prateći ilustracije, iz centra našeg planetarnog sistema, kroz kosmos se stiže do magnetnog polja Zemlje i efekata koje ono ima na nas. Na kraju puta, čitalac razume kako Sunčev vetar nosi naelektrisane „komadiće Sunca“, koje u magnetnom polju Zemlje vidimo kao auroru borealis, polarnu svetlost.
Pored objašnjenja koja se tiču glavne teme, naelektrisanih čestica Sunčevog vetra, autorke nude i vizuelno bogate odgovore i na srodna pitanja: kada su prvi put primećene Sunčeve pege, šta su to sateliti, zašto je polarna svetlost šarena…
Kako same autorke na kraju knjige zaključuju, „istraživanja drugih svetova će svakako biti izazovi generacijama koje dolaze. Izazovi koje treba dostići su mnogobrojni, zato započnimo tako što ćemo dobro upoznati našu zvezdu”.