Градоначелници девет градова у Србији упутили су дописe којимa траже подршку за отварање локалних паркова науке у оквиру мреже Научних клубова
Текст: Ј. Николић, С. Бубњевић
Током прошле недеље, Србија се ујединила око једне неочекиване идеје – изградње паркова науке у дванаест градова широм земље. На иницијативу Центра за промоцију науке (ЦПН), градоначелници девет већих градова у Србији упутили су дописе министру просвете, науке и технолошког развоја, Младену Шарчевићу, позивајући ресорно министартсво да такође подржи ову националну иницијативу.
Акција је резултат плодотворне сарадње ЦПН, центара за стручно усавршавање и јединица локалних самоуправа на децентрализацији промоције науке. Наиме, заједно са локалним Центрима за стручно усавршавање наставника и Регионалним центрима за просефионални развој запослених у образовању, ЦПН је током пролећа ове године отворио дванаест Научних клубова у сваком од дванаест градова Србије.
Ова акција је остварена уз снажну подршку јединица локалне самоуправе које су са ЦПН и центрима за стручно усавршавање претходно потписале тројне меморандуме о сарадњи. Научни клубови су се одмах показали као одржива идеја – клубови су само у првих три месеца рада организовали више од 100 разноврсних програма, постајући локална места окупљања за све које наука занима.
Зато су ЦПН и сви партнери окупљени око идеје Научних клубова поставили себи нови, амбициознији циљ – да се током 2017. године у парковима у сваком од градова направи Парк науке, са специфично дизајнираним експонатима у отвореном простору где се научни појмови усвајају кроз игру и непосредно искуство. Идеја је одмах наишла на снажну подршку јединица локалних самоуправа и свих градоначелника лично.
„Паркови науке постоје петнаест година у свету. У Европи су изграђени или самостално или у околини центара промоције науке, односно музеја науке“, каже за Елементаријум покретач ове иницијативе и директор Центра за промоцију науке, Немања Ђорђевић који је својевремено пројектовао Парк науке на Ади у Београду. Како објашњава, најпознатији паркови науке се налазе у Шведској (Tom Tits Experiments), Шпанији (Cosmocaixa), Швајцарској (Technorama), а први је отворен у Израелу, у граду Реховот у оквиру Вајцман института (Clore Garden of Science).
Сличне иницијативе за изградњу парка науке већ су покренуте у оквиру Центара за стручно усавршавање у Шапцу и Кикинди, а за три дана ће се отворити и први парк науке у Регионалном центру за професионални развој запослених у образовању у Чачку. Ако идеја Паркова науке Србије оживи током 2017. године, Србија ће, уз Научне клубове, добити паркове науке и научнопопуларне експонате у оквиру постојећих паркова у Шапцу, у Кањижи, Кикинди, Смедереву, Крагујевцу, Чачку, Ужицу, Крушевцу, Новом Пазару, Лесковцу, Књажевцу и Нишу.
Циљна група једног парка науке су пре свега ученици основних и средњих школа, али и њихови родитељи. „Доласком у парк свако научи понешто и то на занимљив начин са посебним акцентом на науку, јер наука обликује материјални и друштвени свет у коме данас живимо“, сматра Ђорђевић.
Дописи градоначелника и председника општина који траже изградњу Паркова науке
- Тихомир Петковић, градоначелник Ужица
- Драги Несторовић, градоначелник Крушевца
- Роберт Фејстамер, градоначелник Кањиже
- Милун Тодоровић, градоначелник Чачка
- Нихат Бишевац, градоначелник Новог Пазара
- Радомир Николић, градоначелник Крагујевца
- Горан Цветановић, градоначелник Лесковца
- Павле Марков, градоначелник Кикинде
- мр Милан Ђокић, градоначелник Књажевца
*Фотографија горе приказује детаљ првог Парка науке на свети, на Вајцман институту у Израелу