У уторак, 12. јула, у Трсту, на Самиту Западног Балкана, потписан је документ о оснивању Научне фондације која би финансирала младе истраживаче из региона
Текст: И. Хорват
У уторак, 12. јула, у Трсту, на Самиту Западног Балкана састали су се представници земаља Европске уније и региона и потписали документ о оснивању Научне фондације Западног Балкана (Western Balkan Research Foundation), која би финансирала најбоље научнике у региону.
Фондација би, пре свега, додељивала грантове младим научницима Западног Балкана који желе да оснују врхунске тимове и лабораторије на Балкану. Осим тога, Фондација би развила програм финансирања који би поспешио мобилност научника и омогућио сарадњу истраживача са Западног Балкана са колегама из Европе.
Ову идеју покренула је Ангела Меркел 2015. године на Конференцији Западног Балкана у оквиру Берлинског процеса, када је изјавила да је од изузетне важности бавити се питањем науке и истраживања у оквиру пружања подршке земљама Западног Балкана.
Немачка академија наука Леополдина је у сарадњи са Експертском групом са Западног Балкана током претходне три године радила на развијању ове идеје и дала је предлог рада и организације фондације. Овај предлог је 12. јула у Трсту био дат на усвајање председницима, премијерима и министрима земаља учесница Самита. Међу присутним делегацијама били су и представници наше земље, са премијерком Србије Аном Брнабић на челу.
„Ово је феноменална прилика за истраживаче на Западном Балкану коју не смемо пропустити“, изјавила је др Софија Стефановић, прва добитница ERC гранта у Србији и чланица Eкспертске групe.
„Уколико земље учеснице Самита испоштују предлоге изнете у документу који је пре неколико дана потписан у Трсту, већ од 2019. године млади научници из региона ће бити у прилици да освоје престижни грант чија би вредност могла да иде и до 750.000 евра“, додала је др Стефановић.
Усвојен Предлог о оснивању Фондације
Експертска група усвојила је финалну верзију документа након Треће заједничке научне конференције западнобалканског процеса одржаног у јуну ове године, у Паризу, након трогодишњих консултација у којима су учествовали представници академија наука, истраживачи и ректори универзитета.
„Иако је још много посла пред нама, потписивање документа у Трсту представља значајан корак ка реализацији овог предлога. За сада смо добили пуну подршку академија наука Немачке, Француске, Италије и Аустрије, чије су земље спремне да уложе средства у рад Фондације. Очекује нас конкретизација предлога и учешћа различитих земаља у процесу имплементације“, додала је др Стефановић.
Осим што су потписали документ и тиме дали своју подршку оснивању Фондације, представници земаља Европске уније и Западног Балкана такође су донели одлуку да отпочну процес имплементације ове идеје и поверили су мандат Групи за имплементацију коју ће чинити научници и изасланици земаља потписница.
Ова група имаће задатак да изучи техничку и финансијску изводљивост Фондације, али и да обави низ преговора и и донесе сагласност око детаља неопходних за функционисање овог тела до наредног Самита, који ће се одржати у Великој Британији 2018. године.
Експертску групу предводио је професор Доналд Дингвел, претходни секретар Европског истраживачког савета, у оквиру којег је развијен престижни ERC грант.
У раду Експертске групе, осим Софије Стефановић, учествовали су Арјан Гјонца, Ерна Каралија, Матија Јанковић, Блерјана Бино, Стипан Јоњић, Оливер Шмит, Мирослав Радман и Милош Трифковић.
Шема рада Фондације
Како је изнето у Предлогу рада Фондације, младим научницима би било на располагању неколико програма финансирања.
Међу грантовима истичу се „Тесла“ грант, који би се додељивао у области природних наука и медицине, док би се у области друштвених и хуманистичкин наука додељивао грант „Чабеј“. „Марко Поло“ грант обезбеђивао би финансијску подршку која би подстицала мобилност научника Западног Балкана.
Осим тога, постојале би и три додатне шеме, које би подржавале иницијативе и идеје у домену промоције науке, иновација и трансфера знања и умрежавања на нивоу Балкана.
Истражите текст документа о оснивању.