У понедељак 16. септембра у амфитеатру Народне библиотеке Србије одржан је шести по реду Семинар о рецензирању за истраживаче
Текст: Ђорђе Петровић
Фото: Марко Рисовић
У понедељак 16. септембра, у оквиру међународне иницијативе Недеља рецензирања (Peer Review Week), Центар за промоцију науке је у сарадњи са Одељењем за научне информације Народне библиотеке Србије организовао врло успешан Семинар о рецензирању. Шестом по реду, семинару присуствовало је 133 истраживача, а до сада је кроз овај програм обуке који већ трећу годину заредом ЦПН организује са групом истраживача и уредника међународних научних часописа прошло више од четири стотине истраживача из домаћих научних институција.
Током четворочасовног семинара предавачи су говорили о темама у распону од тога како добро урадити рецензију, преко етичких аспеката рецензирања до епистемолошких аспеката писања и рецензирања научних радова, до ширег друштвеног значаја рецензирања и функционисања специфичних рецензентских мрежа и платформи као што је Publons.
Присутнима се најпре обратила начелница Одељењем за научне информације Татјана Тимотијевић, која је окупљенима пожелела добродошлицу и најавила говорникe. Потом се уредник издања Центра за промоцију науке Иван Умељић осврнуо на историјат научних издања и на смисао крилатице nullius in verba (ничијим речима) иза које су стајали истраживачи Краљевског друштва у Лондону које је заслужно за покретања првог научног часописа Philosophical Transactionѕ давне 1665. године.
Други предавач био је др Александар Декански, научни саветник из Центра за електрохемију Института за хемију, технологију и металургију, који је уједно и члан уређивачких одбора и менаџер часописа у Journal of the Serbian Chemical Society и Journal of Electrochemical Science and Engineering, као и сарадник у часописима Хемијска индустрија и Chemical Industry & Chemical Engineering Quarterly. Др Декански је говорио о томе како је процес рецензирања тесно повезан са процесом писања и да неко треба прво бити добар аутор, да би био и добар рецензент. Улога рецензента, наводи др Декански, јесте да помогне аутору да отклони мањкавости и рад учини довољно добрим да може да се објави, а не да га саплиће на том путу. Др Декански је говорио и о томе које врсте рецензирања постоје, а кратко се осврнуо и на историју рецензирања као и на бројне појединости у вези са писањем научних чланака и питања која истраживачи треба себи да поставе пре упуштања у писање рада.
Следећа излагач била је др Олгица Недић, научни саветник на Институту за примену нуклеарне енергије (ИНЕП) и члан Уређивачког одбора и подручни уредник за област биохемије и биотехнологије часописа Journal of the Serbian Chemical Society. Др Недић је детаљно упознала пристуне истраживаче са етичким аспектима рецензирања и публиковања научних радова истакавши да се питање етичности у процесу објављивања научног рада поставља зато што су неки учесници у овом процесу склони нечасним поступцима који им могу ићи у прилог, а на штету науке и осталих учесника.
Четврти предавач, др Невена Буђевац, доцент на Учитељском факултету Универзитета у Београду и помоћник главног уредника часописа European Journal of Psychology of Education и члан уређивачког одбора у часопису Иновације у настави, говорила је о томе колико је рад рецензената значајан, али и о томе колико је његова вредност слабо препозната и вреднована. Др Буђевац је указала на главне разлоге који нас мотивишу да рецензирамо. Између осталог, како је истакла, рецензирање је наша професионална обавеза, дуг према науци и свима онима који ће објављени рад касније користити и цитирати. Она је нагласила да посао рецензената не добија пажњу какву заслужује, будући да постоји изразита неравнотежа између значаја рецензирања и његовог вредновања.
Последње излагање имала је др Ивана Дрвеница, научни сарадник на Институту за медицинска истраживања Универзитета у Београду и помоћник главног и одговорног уредника часописа Хемијска индустрија. Др Дрвеница је говорила о подршци издавача и веб платформи вредновању рецензирања и рецензената. Др Дрвеница је истакла да научни резултати ефективно не постоје док нису публиковани у писаној форми у часопису и да је данас свима јасно да управо рецензирање представља камен темељац у процесу објављивања научних радова. Највећи део свог излагања, др Дрвеница је посветила веб платформама попут Publons-а, чији је циљ да рецензирање претворе у мерљив показатељ стручности и доприноса истраживача у области којом се баве.
Семинар је организован у оквиру Недеља рецензирања (Peer Review Week 2019), међународне иницијативе током којом, од 16. до 20. септембра, водеће међународне академске институције и издавачке куће организују низ догађаја посвећених различитим аспектима ове важне академске вештине.
Peer Review Week је глобални догађај који промовише рецензирање и његову кључну улогу у обезбеђивању квалитета научног и академског рада. Током овогодишње Недеље рецензирања, чија тема је „Квалитет рецензирања“, истакнуте научне институције, издавачи научних часописа и истраживачи из читавог света организовали су велики број предавања, семинара, вебинара и медијских иницијатива. Кроз организовање Семинара о рецензирању за истраживаче Центар за промоцију науке се заједно са Одељењем за научне информације Народне библиотеке Србије придружио овој важној иницијативи.