„Kako komunicirati savremenu nauku?“ je trodnevni interdisciplinarni kurs u okviru kog su polaznici dobili priliku da nauče kako da razne oblike otvorene komunikacije stave u kontekst današnje nauke i njenog značaja za društvo. Reč je o prvom specijalizovanom kursu ovog tipa, namenjenom studentima master i doktorskih studija svih oblasti, kao i mladim istraživačima u Srbiji. Od oko stotinu prijavljenih studenata i istraživača, odabrano je njih dvadeset petoro, a tokom predavanja u Naučnom klubu poštovane su propisane mere za sprečavanje pandemije Kovida-19.
Prvi dan: upoznavanje, put od ideje do otkrića
Autor i realizator kursa je astrofizičar, pisac i naučni komunikator dr Darko Donevski. Polaznici kursa su već prvog dana od njega mogli da saznaju kako izgledaju planiranje i hronologija jednog istraživanja – od ideje do otkrića. Dr Donevski je i član tima koji je nedavno uspeo da otkrije najudaljenije jato galaksija u kosmosu, pa je mladim istraživačima bilo posebno zanimljivo da čuju kako segmentiranoj publici pisati, a kako pričati o ovako velikim naučnim dostignućima i složenim procesima koji do njih dovode. Na kraju uvodnog dela učesnici radionice dobili su zadatak da za drugi dan pripreme kratku prezentaciju svojih dosadašnjih istraživanja, ne bi li svi zajedno došli do zaključka kako kompleksne naučne teme što prijemčivije predstaviti novinarima, javnosti, ali i kolegama.
Drugi dan: prezentacije, infografike i vizuelizacija nauke
Drugog dana kursa svi učesnici uložili su veliki trud da svojim kolegama iz različitih oblasti nauke što sveobuhvatnije objasne svoja interesovanja, detalje studija na kojima su bili angažovani, kao i ciljeve koje žele da postignu. Nakon pojedinačnih izlaganja svako je imao šansu da govorniku postavi pitanje u vezi sa izlaganjem i prokomentariše njegov stil obraćanja. Naučnici iz oblasti hemije, pedagogije, arheologije, političkih nauka, farmacije, elektrotehnike, psihologije i ekologije, uz podršku dr Donevskog, tokom radionice udružili su se sa ciljem da svojim komentarima pomognu jedni drugima i tako poboljšaju i komunikaciju sa ljudima izvan svojih matičnih oblasti. Ovi razgovori, po rečima mladih istraživača, bili su posebno inspirativni, što potvrđuje i slika iz hodnika Centra za promociju nauke gde su diskusije nastavljene i tokom predviđenih pauza.
Pošto su, nakon jedne od takvih pauza, učesnici ponovo zauzeli svoja mesta, njima se obratio i dr Uroš Krčadinac. Docent iz oblasti digitalne umetnosti na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu govorio je o infografikama i analizirao primere dobre vizuelne naučne komunikacije. Takođe, on je polaznicima predložio i neke od najboljih i najpraktičnijih „alata“ koji im mogu pomoći u vizuelnom prikazivanju toka istraživanja i dobijenih rezultata, a svojim pristupom, sadržajem i načinom izlaganja neretko je umeo da izmami i osmehe prisutnih.
Treći dan: izdanja, društvene mreže i naučno obrazovanje
Poslednjeg dana kursa, urednik časopisa Elementi Ivan Umeljić pokazao je na primerima izdanja Centra za promociju nauke na koje načine je još moguće komunicirati nauku. On je, između ostalog, govorio o „Odravnjivanju“, prvom odbranjenom doktoratu u formi stripa, o nagrađivanim „Doktoratima u prozi“, kao i o izdanju „PROMIS“, u čijoj izradi je učestvovalo 19 uglednih ilustratora iz Srbije i regiona.
Potom je usledilo predavanje dr Tijane Prodanović, astrofizičarke i popularizatorke nauke. Prisutni naučnici mogli su da čuju nešto više o tome kako izgleda uspešno komunicirati nauku putem savremenih društvenih mreža, a bilo je reči i o popularnim naučnim festivalima. Jedan deo izlaganja posvećen je adekvatnom procenjivanju ciljnih grupa, te u skladu sa tim i odabiru socijalnih mreža za prezentovanje nauke. Tako se, na primer, ispostavilo da TikTok može da bude izuzetno mesto za popularizaciju nauke među najmlađima, uz zapažanje da je upravo ova društvena mreža najpogodnija za direktnu interakciju sa publikom.
Učesnicima kursa putem video snimka obratio se i dr Miloš Busarčević, doktor molekularne biologije i profesor teorije znanja međunarodne škole Adriatik u Duinu u Italiji. On je govorio o svom iskustvu iz oblasti naučnog obrazovanja, uz pozitivne primere mladih istraživača koji su se, uprkos jezičkoj barijeri, dobro uklopili i prevazišli prepreke sa kojima su se susreli.
Na kraju trećeg dana ponovo se obratio autor i moderator čitavog kursa dr Donevski i pružio nekoliko praktičnih saveta koji će mladim istraživačima pomoći kod konkurisanja za grantove. Svi učesnici kursa dobili su zaslužene sertifikate kojima se potvrđuje njihovo učešće u radionici, dok je sam izgled sertifikata osmislila poznata ilustratorka Monika Lang.
Čitav kurs kamerom je zabeležio Bojan Živojinović, a snimci predavanja uskoro će biti postavljeni na zvaničan Jutjub kanal Centra za promociju nauke. Album sa slikama koje je ovekovečio fotograf Marko Risović moći ćete da pogledate na Fejsbuk stranici CPN-a.
