Којим животињама смо окружени, а да многе од њих често и не примећујемо? Које животиње чине фауну Србије? У Галерији Природњачког музеја на Калемегдану, до 30. јуна отворена је изложба фотографија под називом „Оком природњака“, сачињена од пробраних фотографија најскривенијих детаља природе Србије
Фото: Анђела Мрђа
Текст: Анђела Мрђа
На изложби која ће трајати до 30. јуна посетиоци ће моћи да виде 70 уметничких фотографија из најскривенијих и тешко ухватљивих детаља природе Србије, забележених искусним „Оком природњака“.
Др Борис Иванчевић, који се приликом отварања посетиоцима обратио у име Природњачког музеја, подсетио је на податак из прошле године према ком се на друштвеним мрежама свакодневно појави око 300 милиона нових фотографија.
„У таквом цунамију, иако је један од најважнијих и заступљенијих медија за пренос информација, фотографија наизглед губи своју вредност“, истиче др Иванчевић и додаје да „Природњачки музеј, управо због тога, овом изложбом жели да покаже нешто сасвим супротно“.
Оком природњака забележене су секвенце из живота дупљара, мекушаца, паукова, инсеката, зглавкара, риба, водоземаца, гмизаваца, птица и сисара са подручја Србије, чији представници углавном живе скривено и изузетно их је тешко фотографисати. Природњачке фотографије имају научну вредност, јер су на њима забележене информације о врстама, локацијама и времену снимања, чиме се документују бројни подаци о природи Србије. Због своје естетске вредности и композиције, јер танка је линија између документа и уметности, и оне додатно сведоче о хармонији коју налазимо у природи, наводе из Природњачког музеја.
Ове фотографије разликују се од свих претходних које су досад излагане у Природњачком музеју, најпре по томе што их не могу забележити шетачи, случајни пролазници или планинари у природи. „За њих су неопходни изузетна стручност и посвећеност, али и велико знање и искуство“, истиче др Иванчевић. Он такође додаје да сваком ко се у Србији бави фотографијом, имена излагача међу којима су Саша Прерадовић, Предраг Петковић, Геза Фаркаш, Ивана Орловић Крањц, Јанез Крањц, Виолета и Зоран Милутиновић, већ сасвим довољно говоре сама по себи.
Са друге стране, важно је истаћи и њихову трајност. Наиме, од по десет фотографија, колико је изабрано и изложено из збирке сваког аутора, свака је штампана посебним поступком Epson Digigraphie, који им, према речима аутора изложбе фотографа Милана Живковића, омогућава да трају између 200 и 400 година.
„Такав процес испуњава једно од главних музејских начела, а то је вечност“, закључује др Иванчевић.
Јелен Cervus elaphus – 25. август 2018, Горње Подунавље
Очи у очи с речним раком Pontastacus leptodactylus – 6. септембар 2014, Ада Циганлија
Породица белобрких чигри Chlidonias hybrida – 27. јун 2018, Јегричка