Научнице које су развиле тзв. молекуларне маказе понеле су најпрестижнију светску научну награду
Текст: Ивана Николић
Францускиња Емануел Шарпантје и Американка Џенифер Даудна овогодишње су добитнице Нобелове награде за хемију, а награђен је њихов рад на развоју методе модификовања генома, што је техника позната као CRISPR, саопштила је Краљевска шведска академија наука у среду.
Шарпантје и Даудна су развиле такозване „молекуларне маказе“ које могу да модификују људске гене, што се сматра револуционарним продором. Награда им је додељена за развој „методе измене гена“, са алатком којом може „поново да се испише кодекс живота“, саопштио је жири у Стокхолму објављујући добитнике награда.
„Ова технологија, која има револуционарни значај за науку, доприноси новим терапијама борбе против канцера. Сада је сан о потпуном излечењу наследних болести врло близу“ оценили су из Краљевске научне академије Шведске.
Емануел Шарпантје изјавила је да се нада да ће награда окуражити младе девојке које желе да се баве науком:
„Надам се да ће ово послати позитивну поруку младим девојкама које би желеле да следе пут науке, и да ће им показати да жене у науци могу такође бити утицајне кроз истраживања које спроводе“, обајвљено је на званичном Твитер налогу Нобелове награде.
Шарпантје и Даудна су тек шеста, односно седма жена које су добиле Нобелову награду за хемију од 1901. године до данас. Престижна награда иде уз златну медаљу и новчану награду од 10 милиона шведских круна, што је преко 1,1 милион долара.
Шарпантје је рођена 1968. недалеко од Париза, у коме је, на данашњем Универзитету Сорбона, завршила студије биохемије, микробиологије и генетике. У својој докторској тези, истраживала је молекуларне механизме који су укључени у резистенцију на антибиотике. Од 2015. Шарпантје је директорка престижног Макс Планк института за инфекциону биологију у Берлину. Три године касније, 2018, основала је независни истраживачки институт, Макс Планков департман за науку о патогенима.
Даудна је рођена у Вашингтону 1964, а одрасла на Хавајима. Основне студије завршила је на Помона Колеџу, а докторат на Харварду 1989. Од 1997. је истраживачица на Медицинском институту Хауард Хјус, а од 2018. виша истраживачица на Институту Гладстоун. Уједно је и професорка на Универзитету у Калифорнији.