Nove tehnologije ili tehnologije u nastajanju definišu se kao tehnologije koje imaju potencijal da u narednih 10 do 15 godina steknu društveni značaj. To znači da su trenutno u ranoj fazi razvoja. Njihov tačan oblik, mogućnosti, ograničenja i upotreba i dalje se menjaju. Tehnologije u nastajanju su inovacije zasnovane na nauci koje imaju potencijal da transformišu postojeću ili stvore novu industriju, da otvore širok spektar mogućnosti i značajno unaprede kvalitet ljudskog života.
Pa ipak, one sa sobom nose i brojne društvene i etičke izazove.
Na prvom naučnom kafeu u RTS klubu, 20. septembra u 17 časova, tema će biti etički izazovi prouzrokovani razvojem tehnologije digitalne proširene realnosti i upotrebom digitalnih asistenata i sličnih programa za obradu prirodnog jezika.
Dan kasnije, na istom mestu i u isto vreme, posetioci će saznati nešto više o tome do koje mere možemo da se oslonimo na klimatski inženjering prilikom suočavanja sa klimatskim promenama.
Naučni kafei o etičkim izazovima novih tehnologija organizuju se u okviru međunarodnog projekta TechEthos (Horizon 2020) i deo su programa javnih aktivnosti u šest država čiji je cilj da pospeše dijalog između nauke i društva. Ovakvi događaji, osim u Srbiji, tokom septembra realizovaće se i u Austriji, Češkoj, Rumuniji, Španiji i Švedskoj.
Vizual: Nikola Korać
Šta je naučni kafe? Naučni kafe je javni događaj čija su vrata širom otvorena za svakoga ko želi da sazna, ili podeli svoja saznanja, u vezi sa nekom od aktuelnih naučnih i tehnoloških tema. Ovaj format prisutan je širom sveta, ali je prilagođen različitim kulturama i podnebljima, uključuje lokalnu zajednicu i njoj se obraća. Cilj naučnog kafea je da ohrabri i osnaži interakciju, konverzaciju i debatu, te da pokrene i održi dijalog između naučne zajednice i šire javnosti.
Prvi naučni kafe: „Etika i digitalna proširena realnost“
U utorak, 20. septembra, o digitalnoj proširenoj realnosti, digitalnim asistentima (četbotovima) i etičkim izazovima primene ovih novih tehnologija govoriće Filip Banković i dr Mašan Bogdanovski.
Proširena stvarnost predstavlja sve kombinacije realnog i virtuelnog okruženja, u kojima korisnik može da uroni u digitalni svet i interaguje sa virtuelnom okolinom pomoću informatičkog interfejsa i mobilnih uređaja. Percepcija takvog virtuelnog sveta veoma je realistična, a stepen korisničke imerzivnosti uglavnom zavisi od mogućnosti i načina interakcija u tom digitalnom okruženju. XR tehnologije se sastoje od kombinacija virtuelne stvarnosti (VR), pomešane stvarnosti (MR) i augmentovane stvarnosti (AR).
Sistemi za obradu prirodnih jezika (NLP – Natural Language Processing) odnose se na granu informatičkih nauka u kojima je veštačka inteligencija zaokupljena omogućavanjem računarima da prepoznaju, razumeju i stvore tekstove ili izgovorene reči kao što to ljudi uspevaju da urade. NLP kombinuje računarsku lingvistiku (na pravilima zasnovano modelovanje ljudskog jezika) sa statistikom, mašinskim učenjem i modelima dubokog učenja. Ukupno, ove tehnologije omogućuju računarima da ljudski jezik procesuiraju u formi tekstualnih ili glasovnih podataka i da „razumeju“ njihovo puno značenje, zajedno sa izgovorenim ili pisanim intencijama i afekcijama.
Svako ko dođe u RTS klub imaće priliku da nauči nešto novo o digitalnoj proširenoj realnosti, razmisli o etičkim dilemama korišćenja četbotova, kao i da sazna više o tome na koji način se ove tehnologije mogu upotrebiti u zdravstvu, obrazovanju i industriji.
Datum: utorak, 20. septembar
Vreme: 17:00 – 18:30
Mesto: RTS klub (Hilandarska 2, ulaz iz Svetogorske ulice)
Učesnici:
• Filip Banković – izvršni direktor za razvoj inostranih tržišta i izvršni direktor za razvoj tehnologija kompanije Roaming Networks sa 20 godina iskustva u pružanju najsavremenijih telekomunikacijskih usluga u mobilnoj, internet, video i fiksnoj mreži.
• dr Mašan Bogdanovski – profesor na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Težište njegovog istraživanja je na predmetu teorija saznanja, a naročito je zainteresovan za empirističku tradiciju i istoriju epistemologije. Objavljuje i u oblastima filozofije duha i religije.
Moderator: Ivan Umeljić, nacionalni koordinator projekta TechEthos, Centar za promociju nauke
Drugi naučni kafe: „Etika i klimatski inženjering“
Geoinženjering velikih razmera još uvek je u fazi razvoja, a zagovornici novih tehnologija tvrde da bi one mogle biti od suštinskog značaja za izbegavanje najgorih posledica klimatskih promena. Kritičari, nasuprot tome, smatraju da geoinženjering nije realističan i da odvraća pažnju od jedinog načina zaustavljanja klimatske krize – smanjenja emisija. Iako bi tehnologije klimatskog inženjeringa mogle da donesu obilje socio-ekonomskih benefita, već u ranim fazama svog razvoja ove tehnologije otvorile su brojna etička pitanja.
Oni koji posete RTS klub u sredu, 21. septembra, imaće priliku da pogledaju film „Ugljenik i zatočeništvo“ iz 2020. godine, austrijskog umetnika i aktiviste Olivera Reslera. Film je snimljen na lokaciji najvećeg svetskog postrojenja za testiranje tehnologija prikupljanja ugljenika Tehnološkom centru Mongstad u Norveškoj i kroz razgovore sa ekspertima, radnicima postrojenja i klimatskim aktivistima pokreće brojna etička pitanja koja se tiču novih tehnologija.
Prisutni će sa dr Vladimirom Đurđevićem i dr Petrom Lauševićem moći da prodiskutuju o konkretnim etičkim problemima iz filma. Svi akteri naučnog kafea pokušaće da donesu zaključke o tome na koga sve treba uticati da bi se obezbedilo uvođenje etičkih standarda u razvoj novih tehnologija klimatskog inženjerstva.
Datum: sreda, 21. septembar
Vreme: 17:00 – 18:30
Mesto: RTS klub (Hilandarska 2, ulaz iz Svetogorske ulice)
Učesnici:
• dr Vladimir Đurđević – vanredni profesor meteorologije na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Tokom svoje karijere bio je i gostujući istraživač u NOAA (SAD) i CMCC (Italija). Njegova ekspertiza je numeričko modelovanje, analiza klimatskih podataka, procena ranjivosti i prilagođavanje na klimatske promene.
Moderator: dr Petar Laušević, Sektor za međunarodnu saradnju Centra za promociju nauke
O projektu TechEthos
Koordinator projekta TechEthos (Horizon 2020) je Austrian Institute of Technology (Austrija), a osim Centra za promociju nauke partneri su: Associazione Italiana per la Ricerca Industriale (Italija), Commissariat à l’énergie atomique et aux énergies alternatives (Francuska), De Montfort University (Velika Britanija), European Network of Science Centres and Museums – ECSITE (Belgija), European Network of Research Ethics Committees Office (Nemačka), Trilateral Research (Velika Britanija/Irska), Technische Universiteit Delft (Holandija), University of Twente (Holandija), Science Center Network (Austrija), iQLANDIA (Češka), Bucharest Science Festival (Rumunija), Parque de las Ciencias (Španija) i Vetenskap & Allmänhet (Švedska)
Cilj projekta TechEthos jeste da se Evropskoj uniji prokrči put ka ulozi predvodnika u oblasti naprednih, razvojnih tehnologija koje sa sobom donose nove etičke izazove i društvene posledice. Projekat će razviti smernice za razvoj i primenu tih tehnologija kako bi se obezbedili najviši etički standardi na nivou EU i šire međunarodne zajednice.