Од 24. до 29. септембра, у летњој преводилачкој школи Нобеловац и класик Иво Андрић која се организује у Београду и Тршићу, студенти ће свакодневно учествовати у раду текстолошких и преводилачких радионица
Летња школа текстологије и превођења Нобеловац и класик Иво Андрић окупиће двадесет студената славистике са десет европских универзитета од 24. до 29. септембра. Институт за славистику Универзитета у Келну организатор је програма који ће се реализовати у сарадњи са Задужбином Иве Андрића, Институтом за књижевност и уметност, Спомен-музејем Иве Андрића, Југословенском кинотеком и Центром за промоцију науке у Београду, као и са Образовно-културним центром „Вук Караџић“ у Тршићу.
Летња школа текстологије и превођења Нобеловац и класик Иво Андрић реализује се у Београду и Тршићу, а студенти ће поред низа теоријских предавања свакодневно учествовати у раду текстолошких и преводилачких радионица и преводити Андрићеве текстове са српског на белоруски, грчки, италијански, немачки, пољски, руски, словеначки, француски и фарси.
Програм је усмерен ка студентима мастер и докторских студија, са циљем њиховог усавршавања у домену кључних филолошких дисциплина попут текстологије и традуктологије, а осмишљен је тако да им пружи основна знања и вештине које су од изузетног значаја за њихово будуће професионално ангажовање.
Трибина на којој ће бити представљен програм летње школе одржава се у понедељак, 24. септембра, у 18 часова, у Научном клубу Београд Центра за промоцију науке:
– проф. др Јерг Шулте, професор славистике и директор Института за славистику Универзитета у Келну;
– др Драгана Грбић, руководилац Летње школе и научни сарадник Института за славистику Универзитета у Келну и Института за књижевност и уметност из Београда;
– студенти мастер и докторских студија Универзитета у Келну, Универзитета Ломоносов из Москве, Универзитета у Падови, Минску, Варшави, Вроцлаву, Гдањску и Љубљани.
Дело Иве Андрића представља идеалан пример за посредовање међу културама, што је и кључни задатак преводилаца. Метафорикa моста у његовом опусу, са једне стране, а са друге, његов културни ангажман и дипломатска каријера као и чињеница да је превођен на више од четрдесет језика, говоре у прилог интеркултуралном повезивању. Дела овог класика и јединог носиоца Нобелове награде за књижевност са јужнословенског говорног подручја представљају изазов како за проучаваоце тако и за будуће преводиоце.