Након завршетка Отвореног позива Промене покрећу промене Центра за промоцију науке, жири је једногласно донео одлуку да пројекат Пуна црта прекинута црта: будућност лиминалних предела, ауторског тима који чине Милена Путник, Немања Лађић, Сузана Гавриловић и Милован Миленковић, буде изабран за развој и продукцију у оквиру програма art+science у 2023. години.
Како стоји у одлуци жирија, рад Пуна црта прекинута црта: будућност лиминалних предела представио је најјаснији модел сарадње уметника и научника, а ауторски тим је показао отвореност за нове идеје и за укључивање стручњака из других области. Овај предлог је најдиректније одговорио на тему Отвореног позива: Промене покрећу промене. Питања са којима нас овај рад суочава тичу се различитих видова експлоатације природних ресурса и променама које оне изазивају, а својим уметничко-истраживачким деловањем указаће на значајне и актуелне еколошке и друштвене теме, у глобалном и у локалном контексту.
Ужи избор радова
На Отворени позив за предлоге истраживачко-уметничких пројеката Центра за промоцију науке, који је расписан 20. јануара и трајао је до 24. фебруара 2023. године, пристигло је укупно 81 пријава. По мишљењу жирија, истакло се 16 пријава које су испуниле све тражене критеријуме и одговориле теми позива, а поред победничког рада, у најужи избор ушло је још пет предлога:
- Spaceman, Наташа Тодоровић и Александра Стратимировић;
- НЕУРОАРТ, Марија Стојнић;
- Отварање витрина, Сања Ћопић, Димитрије Марковић и Маша Богојевић;
- Parley about the weather – AIM powered by Memoduct, Виолета Војводић Балаж и Едуард Балаж;
- Аптив синдром, Данило Прњат.
О раду Пуна црта прекинута црта
Одабрани пројекат у фокус ставља пејзаж као место које формирају природни процеси и деловање човека, а истраживање има за циљ да покаже тренутно стање одређеног пејзажа и његову могућу трансформацију. Намера пројекта је да, користећи добијене податке и имагинацију, покуша да разради могуће сценарије будућности, узимајући у обзир простор, време и процесе који обликују једно место.
Активности током развоја пројекта и представљање рада на art+science 2023 изложби обухватиће посете локалитетима, бележење стања и промена, еколошких параметара, прикупљање и анализу података. На основу резултата интердисциплинарних истраживања биће направљен дигитални модел – могућих и/или имагинарних сценарија развоја који ће бити представљен у виду пројекције на изложби. Планирани су и пратећи програми у виду шетњи и интеракција са публиком, вођених тура и разговора.
Биографије аутора изабраног рада
Милена Путник (1976) је после студија сликарства на ФЛУ у Београду докторирала у области вишемедијске уметности на Универзитету уметности. Бавила се темом трансформације пејзажа користећи медије сликарства, колажа, организоване шетње и посете видиковцима, и привремене просторне интервенције, као у недавном пројекту уметничке сарадње Међупростор у градовима Србије (2019-2021). Ради на Одсеку за пејзажну архитектуру Шумарског факултета, где има прилику да развија концепте везане за визуелна и уметничка истраживања простора у сарадњи са колегама из сродних дисциплина.
Немања Лађић (1984) је после вајарства на Факултету ликовних уметности у Београду студирао трансмедијске уметности у Бриселу на Синт Лукас универзитету. У видео инсталацијама користи архиве сопствених снимака, где компоновањем елемената у шире амбијенталне целине истражује утицај савремених средстава комуникације на процесе опажања и сећања. Скорашње изложбе: Сигурна дистанца (Салон МСУБ, 2022), Points of View (Kunsthalle Merano, 2022), Град и грађани (Ријека, 2019), Bit Rot (Хаселт, 2018), Проширени предео (КЦБ, 2017), Простори одступања (Салон МСУБ, 2015) и друге.
Сузана Гавриловић (1985) ради на Шумарском факултету, где је после основних студија пејзажне архитектуре и докторирала 2021. године са радом „Интеграција визуелне и еколошке процене предела за потребе планирања просторног развоја Србије“. Области интересовања су јој планирање предела и предеона екологија, геодизајн и естетика пејзажа. Написала је више од 15 научних радова самостално или у сарадњи са колегама, од чега су три рада у часописима категорије SCI листе. Учествовала је на више међународних радионица, семинара и изложби у области пејзажне архитектуре.
Милован Миленковић (1984) је завршио студије пејзажне архитектуре на Шумарском факултету у Београду. Био је дугогодишњи фотограф, а касније и уредник фотографије у недељнику Време. Члан је колектива Belgrade Raw од 2009. са којим промовише алтернативни поглед на град кроз фотографију, и суоснивач колектива Камерадес (члан од 2011. до 2018) где је практиковао приступ визуелне нарације бавећи се дневним и друштвеним темама. Са оба колектива је активно излагао у земљи и интернационално. Скорашњи пројекти фотографских истраживања доступни су на веб адресама yugo.today и praguementes.com.
Комисија за жирирање, коју је именовао Центар за промоцију науке, радила је у саставу:
- др Маја Максимовић, доценткиња на Одељењу за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду;
- Зорана Ђаковић Минити, кустоскиња и помоћница директора за програм Културног центра Београда;
- др Јелена Гуга, научна сарадница, координаторка Лабораторије за дигитално друштво Института за филозофију и друштвену теорију;
- Мирослав Карић, кустос Салона Музеја савремене уметности Београд;
- др Бојан Кениг, координатор програма арт+сциенце, Центар за промоцију науке;
- др Петар Лаушевић, координатор програма арт+сциенце, Центар за промоцију науке.