Циљ ових истраживачких пројеката, који ће бити спроведени у неколико земаља широм света, јесте да установе ко и како шири лажне вести преко друштвених мрежа
Фото: Wikipedia
Текст: Ђорђе Петровић
Проблем лажних вести стар је вероватно колико и вести саме. Међутим, нарочито је ескалирао последњих година и то, пре свега, захваљујући друштвеним мрежама попут Фејсбука. Стога је ова компанија одлучила да научницима пружи могућност приступа подацима о њеним корисницима како би могли да истраже на који начин друштвене мреже утичу на изборе демократске процедуре. Њихов главни циљ је да открију како се лажне вести шире, ко их дели на платформама као што је Фејсбук и како да их препознамо. За такве пројекте биће ангажовано 60 истраживача, који ће се, подељени у 12 тимова, усредсредити на неколико земаља као што су Немачка, Чиле, Италија и САД.
Истраживачима ће бити дозвољено да приступе бројним подацима са Фејсбука као што су интернет адресе (URL) које корисници деле, али и демографске информације укључујући пол и приближну старост корисника. Идентитет корисника биће заштићен и то је нешто на чему ова компанија у последње време нарочито инсистира, будући да је у прошлости била оптуживана за кршење њихове приватности. Како се наводи, ову групу пројеката финансираће осам добротворних организација, а сам Фејсбук није имао никакав утицај приликом избора самих пројеката.
Овај програм могао би да представља преседан кад је у питању начин на који научници сарађују са компанијама на приступу информацијама о друштвеним мрежама – које имају све већи утицај на обликовање јавног дискурса, сматра Симон Хегелих, научник који се бави подацима политичке природе са Техничког универзитета у Минхену. „Још је проблем то што су друштвене мреже тако важне – нарочито за друштвене науке – али ми немамо приступ подацима“, наводи он. „Понекад потрошиш много времена покушавајући да сазнаш ствари које су људима у компанијама већ познате.“
Хегелих предводи тим који ће истраживати ширење погрешних информација током општих избора у Немачкој 2017. године, користећи податке са Фејсбука и Твитера. Ови истраживачи већ имају листу Твитер налога који су били уплетени у ширење дезинформација током америчких председничких избора 2016. Они су открили да су неки од тих налога били активни и у Немачкој, и повезали их са Фејсбук налозима сличног корисничког имена и садржаја.
Овај истраживачки тим биће у прилици да приступи подацима са Фејсбука о интернет адресама које су биле дељене више од 100 пута на овом сајту да би утврдио колики је обим кампање погрешним информацијама у Немачкој. Хегелих и његове колеге покушаће да утврде колико је људи поделило линкове које су постављали ови налози, као и пол и приближну старост корисника. Истраживачи се такође надају да ће помоћу сопственог истраживања успети да открију и друге изворе лажних вести.
Дубина приступа подацима са Фејсбука којом ће располагати поменути истраживачки тимови далеко премашује претходне студије, у којима су истраживачи били упућени на знатно ограниченији скуп података, наводи Мајкл Вил са Инстута „Алан Тјуринг“, у Лондону. Баш из тих разлога, закључци у овим студијама могли би се довести у питање, сматра он. „Заиста је добро што Фејсбук – надајмо се и неке друге компаније – говори о томе да су свесни да морају да пруже истраживачима приступ правим групама података унутар сигурносних граница.“
Међутим, поред сличности између Фејсбук налога који пласирају лажне вести и начина на који то чине у различитим земљама широм света, треба обратити пажњу и уважити разлике које постоје међу њима, сматра Себастијан Веленсуела, један од вођа пројекта који je пратиo ширење лажних вести на Фејсбуку током општих избора у Чилеу 2017. „Докази које имамо углавном су усредсређени на САД“, наводи он. „Нисам сигуран да ли ће то бити примењиво на земље у Латинској Америци.“
Географска, па и културолошка специфичност могу бити од великог значаја за оног ко доноси законе и спроводи политике које имају за циљ да се носе са кампањама дезинформација, додаје Валенсуела. „Уколико не разумемо проблем лажних вести, решења која развијамо можда неће бити она права“, закључује он.