(ЕКСКЛУЗИВНО) Научница из Србије, др Магдалена Ђорђевић добила је ERC грант од 1,4 милиона евра за истраживањe фундаменталних особина материје
Текст: Слободан Бубњевић
Фото: Милован Миленковић
5. децембар 2016.
Из Брисела стиже неуобичајено добра вест за науку у Србији – др Магдалена Ђорђевић са Института за физику у Београду начинила је историјски успех и добила престижни европски грант у вредности од 1.356.000 евра за истраживања кварк-глуонске плазме.
Ово је други грант Европског истраживачког савета (ERC) који стиже у Србију. ERC грантови су доступни српским истраживачима јер је Србија чланица европског оквирног програма за финансирање науке – Хоризонт 2020. Но, они представљају само језгро Хоризонта 2020 и награђују искључиво изврсност, пре свега оне идеје које потенцијално могу да промене ток светске науке.
На свету постоји мало надметања у којима је конкуренција тако снажна. Државе се у науци мере и по томе колико су ERC грантова добиле, а ретки добитници из малих држава као што је Србија представљају праве хероје модерних истраживача.
Након што је археолошкиња Софија Стефановић пре две године освојила ERC starter грант, ово је први ERC у категорији consodilator, за истраживаче средњих година. Реч је о најзначајнијој подршци коју је један истраживач са Западног Балкана у области природних наука икада добио од Европе и то за изучавање фундаменталних особина материје.
„Наш пројекат се односи на разумевање основних закона природе, па самим тим нема директних примена у привреди“, каже добитница ERC гранта, др Магдалена Ђорђевић. “Економска корист овог пројекта је да смо у земљу донели 1.356.000 евра бесповратних средстава Европске уније. Добар део тих средстава ће бити искоришћен да се запосле наши научници, посебно младе колеге, које би, у одсуству овог пројекта, вероватно отишли из земље“.
„Милијарде евра се улажу да би се прикупили подаци на великим сударачима честица. Наш тим развија теоријске и нумеричке моделе који ће омогућити да се из тих података одреде особине кварк-глуонске плазме“
др Магдалена Ђорђевић
Докторка Ђорђевић је дипломирала на Физичком факултету у Београду. Након тога одлази у Америку где докторира на Универзитету Колумбија у Њујорку, а своја истраживања у области нуклеарне физике наставља у Охају. Међутим, упркос бројним признањима и успешној каријери у Америци, одазива се на позив Института за физику и пре шест година се враћа у Србију, заједно са супругом који је такође изузетно успешан физичар, али у области биофизике.
„Немам у плану одлазак из земље јер да сам желела да останем у иностранству, не бих се ни враћала у Србију. Волела бих да овај пример буде подстрек нашој Влади да наша наука има потенцијал и да наше истраживаче треба подржати“, каже Ђорђевић, додајући да то нажалост тренутно није случај.
Са својим тимом, др Ђорђевић проучава ново стање материје – кварк-глуонску плазму, чије је постојање доказано тек пре десетак година у експериментима на акцелератору у Брукхејвену у САД и Великом сударачу хадрона у ЦЕРН-у код Женеве.
„Да би се тачно проучиле особине овог новог стања материје, неопходно је да се експериментални подаци упореде са теоријским предвиђањима, односно математичким моделима. То је и основна сврха мог пројекта“, објашњава Ђорђевић, одговарајући на питање зашто је њено истраживње важно за Европу. „Милијарде евра се улажу да би се прикупили подаци на великим сударачима честица. Наш тим развија теоријске и нумеричке моделе који ће омогућити да се из тих података одреде особине кварк-глуонске плазме“.
Кварк-глуонска плазма је стање материје на тако екстремно високим температурама и притисцима да су у њој кваркови слободни. „Материја се састоји од атома, атоми од језгра и електрона. Језгра се пак састоје од протона и неутрона, који се састоје од још ситнијих честица који се називају кваркови и глуони, а који су у језгру везани изузетно јаким интеракцијама”, подсећа Ђорђевић, објашњавајући да је густина енергије у кварк-глуонској плазми толико висока да се кваркови и глуони налазе у слободном стању и нису више везани јаким интеракцијама.
Плазма у којој су кваркови и глуони били слободни природно је постојала само у раној фази развоја Универзума. У експериментима кварк-глуонска плазма настаје при сударима изузетно брзих тешких јона, при чему остварена температура износи невероватних 5 трилиона Келвина, која је скоро милион пута виша од температуре у центру Сунца.
„Немам у плану одлазак из земље јер да сам желела да останем у иностранству, не бих се ни враћала у Србију. Волела бих да овај пример буде подстрек нашој Влади да наша наука има потенцијал и да наше истраживаче треба подржати“
др Магдалена Ђорђевић
Како би одгонетнули овако необично стање материје, др Ђорђевић и њен тим проучавају интеракције кварк-глуонске плазме са такозваним џетовима, који представљају само 0,1% ове плазме, а имају енергију неколико редова величине већу од типичних енерија честица у плазми.
Пројекат користи домишљату идеју. Проблем изучавања кварк-глуонске плазме своди на за физичаре добро познату ситуацију која наликује на модел интеракције X зрачења са материјом, познат из историје науке. “У нашем пројекту џетови би били аналогни X зрацима, а материјал који се проучава је управо кварк-глуонска плазма, иако је у реалности кварк-глуонска плазма далеко компликованија од материјала који се изучавају X зрацима”, наводи др Ђорђевић.
Значај овог истраживања тешко је описати. „Космолози не могу да разумеју нека од темељних питања, као што су особине раног универзума, ако се пре тога не истражи природа кварк-глуонске плазме“, каже Ђорђевић, задовољна јер се њени модели необично добро слажу са експерименталним подацима из два различита акцелератора.
Своје истраживање ће наставити у Србији, на Институту за физику, за који др Ђорђевић каже да је „најелитнија истраживачка институција у Србији, која запошљава 1 одсто истраживача, а производи 10 одсто свих научних радова објављених из Србије”. Тим који ће радити на овом пројекту броји више старијих и млађих истраживача, докторанада и три страна сарадника.
