Темат 25. броја Елемената бави се односом науке и друштва, нарочито у светлу данашњих огромних изазова са којима се суочава читав свет, какви су, пре свега, пандемија коронавируса и њој пратећа пандемија нетачних информација – инфодемија.
„У поплави лажи и дезинформација о пореклу вируса, начинима превенције и лечења, која се ширила друштвеним мрежама током пандемије Ковидa-19 важност разликовања науке и псеудонауке била је од пресудног значаја“, пише у тексту који отвара темат филозоф др Игор Живановић. Он инфодемију сагледава у једном ширем контексту навале различитих псеудонаучних теорија и теорија завере путем, пре свега, друштвених мрежа и опасности које оне носе, због чега се „изнова и изнова појављује потреба за подсећањем где су границе науке, а где почињу псеудонаучне конфабулације“. Како су изгледали најчувенији филозофски покушаји да се ово разграничење повуче, на који начин би тај подухват могао практично да се изведе и какав је задатак научне заједнице у свему томе, откријте у тексту Где су границе науке и како их сачувати.
Други текст овог темата одломак је трибине коју је средином јуна организовао Центар за промоцију науке поводом 40-годишњице описа првих случајева сиде. Које су сличности и разлике између пандемије ХИВ-а и Ковида-19, на који начин треба комуницирати научне информације са широм јавношћу и како изгледа борба са пандемијом и инфодемијом „на првим линијама фронта“, сазнајте од два еминентна стручњака, имунолога др Срђе Јанковића и психијатра др Дамира Хуремовића, који су били учесници ове трибине.
Иако су створили величанствено и комплексно царство, Инке нису развиле систем бележења информација налик писму какав налазимо у другим цивилизацијама, већ су то чинилe помоћу посебно исплетених разгранатих канапа и чворова који су се звали кипу. Да ли су ови замршени хард-дискови били систем бележења бројева или чак једна врста писма, да ли су се читали само очима или можда и прстима, сазнајте у новом тексту Миљана Васића.
У својој сталној колумни Орбитирање, коју је овог пута илустровао Ђорђе Балмазовић, астрофизичар др Дарко Доневски открива нам како ће изгледати ове будуће свемирске мисије и на која ће научна питања оне покушати да пруже одговоре.
Међутим, прича о астрономији у овом броју не завршава се на томе. У тексту Ђорђа Петровића и Милана Јенића сазнајте више о новом открићу међународног тима истраживача, предвођеног српском планетарном научницом Аном Чернок, које указује да је један од најстаријих и највећих кратера на Месецу далеко старији него што се досад веровало, што би могло да има значајне импликације на будуће одређивање старости још „неузоркованих“ површина небеских тела унутар Сунчевог система – међу којима је и наша планета.
У тексту Малтер који спаја прошлост и будућност, Ђорђе Петровић нам доноси занимљиву причу, праћену живописним фотографијама Марка Рисовића, о истраживачима који испитују тајне чврстоће и дуговечности римског малтера са античких локалитета у српском делу подунавља. Сазнања о саставу римског малтера, ови истраживачи користе за израду нових, компатибилних малтера који ће значајно унапредити конзервацију римских локалитета не само у Србији, већ и у читавом региону.
Многи научници који су заинтересовани за питања о пореклу живота сматрају да су прве живе ћелије на Земљи настале природним процесом који се назива хемијска еволуција. Шта је то хемијска еволуција, како она функционише и да ли се разликује од биолошке, сазнајте у новом тексту Петра Нуркића Дарвин упознаје доктора Франкенштајна.
У тексту Инструменти пристрасности, Ивана Николић пише о једнодимензионалности медицинских средстава кад су у питању раса или пол и открива нам да ли има начина да их другачије програмирамо. Други текст ове ауторке бави се утицајем пандемије коронавируса на знаковни језик и његово коришћење на платформама попут Зума или Мајкрософт Тимса.
Поред сталне колумне, др Доневски доноси нам интервју са др Мирјаном Павић, астрофизичарком и научном едукаторком, првом добитницом награде „Џоселин Бел Барнел“ за научну инспирацију. Она ради на новооснованом институту за свемирске науке и технологију у Етиопији, али поред научног рада бави се и научном едукацијом и мотивисањем младих људи у Африци да одаберу научну каријеру и наставе са образовањем.
У новом броју прочитајте и интервју Иване Николић са Каролом Бефом, свестраним композитором и пијанистом, који се још опробао и у математици, глуми и новинарству, а недавно је гостовао у Београду, у оквиру манифестације Мај месец математике. Дан након премијере његове књиге и концерта у пуном Коларцу, Бефа је за Елементе говорио о математици, музици, политици и чудесним путевима који стоје иза кулиса стваралаштва.
Богдан Ђорђевић пише о интересантном истраживању које спроводе научници са Пољопривредног и Физичког факултета Универзитета у Београду, чији је крајњи циљ да успоставе систем за дугорочне прогнозе времена који би значајно помогао пољопривредницима и другим заинтересованим произвођачима.
Психолог Дарко Стојиловић се у овом броју бавио темом људске рационалности. Од Тургењева, Чернишевског и Достојевског, преко Homo economicus-а и теорије рационалног избора, па све до савремених психолошких истраживања, Дарко нам пружа увид у расправе на ову тему током историје и покушава да одговори на питање из наслова: Да ли су људи рационални?
О сезонској алергији на полен, узроцима алергијске реакције, мерењу количине честица алергена у ваздуху, идентификацији и класификацији полена у реалном времену, али и о потенцијалним решењима проблема особа са алергијском реакцијом на полен – сазнајте више у тексту Богдана Ђорђевића О полену у реалном времену, који је плод разговора са др Бранком Шикопаријом, вишим научним сарадником Института БиоСенс у Новом Саду.
„Космос је као и свака велика мистерија одувек привлачио пажњу, будио знатижељу и распламсавао машту људи“, а нарочито машту уметника. О представама небеских тела у уметности током историје, класичним божанствима и њиховим имењацима планетама, „ванземаљцима“ из Дечана и Месечевој светлости као атмосфери читајте у тексту Ане Самарџић.
Колонизација Конга и експлоатација његових природних ресурса од стране белгијског краља Леополда II оставиће милионе жртава, али и дубок траг у европској уметности. Зашто је вијугав и декоративан стил који данас називамо сецесија или арт нуво, крајем 19. века у Белгији називан стил Конго, откријте у тексту Јоване Николић.
„Где престаје мода, а почиње наука, и обрнуто, и још значајније, има ли између ова два света уопште границе?“ – сазнајте у тексту историчара моде Стефана Жарића о Ајрис ван Херпен, модној научници која спаја науку и моду и чије хаљине „одишу бесконачношћу“.
„Цртачки стил је комплексна категорија у свету стрипа, колико је и опсежна у историји ликовне уметности уопште“, пише у својој сталној стрип рубрици Никола Драгомировић. У његовом тексту Потрага за линијом откријте како су све визуелне надоградње, претакања и револуције, све уметничке школе ликовних праваца које су се одвијале стотинама година, у случају стрипа сажете у мало више од једног века.
Илустрације на насловној страни и у темату дело су Марије Бабовић, а странице нових Елемената красе и ликовна решења водећих графичких илустратора из Србије и региона: Николе Кораћа, Жељка Лончара, Ђорђа Балмазовића, Срђе Драговића и Јакова Јаковљевића.