Ocenjivanje je mnogo više od upisivanja broja u dnevnik ili indeks – ono oblikuje način na koji razumemo znanje, uspeh i pravednost u obrazovanju. Temat 45. broja „Elemenata“ donosi različite poglede na jedno od najvažnijih i najosetljivijih pitanja savremenog obrazovanja.
U intervjuu koji otvara temat, kroz razgovor Ivana Umeljića sa dr Milanom Stančićem, vanrednim profesorom Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i autorom knjige Lica i naličja pravednosti u ocenjivanju, saznajte da li je moguće znanje ocenjivati pravedno, šta podrazumevamo pod pravednošću, da li se pravednost može poistovetiti sa objektivnošću, zbog čega se prakse ocenjivanja teško menjaju i kakvu ulogu ocenjivanje ima u oblikovanju obrazovanja i društva.
Novi NASA svemirski teleskop „Nensi Grejs Roman“, nazvan po astronomkinji koja je postavila temelje razvoja velikih svemirskih opservatorija, trebalo bi da otvori novo poglavlje u istraživanju svemira. Dr Darko Donevski piše o misiji koja će tragati za hiljadama novih egzoplaneta, istraživati tamnu materiju i pomoći da bolje razumemo evoluciju kosmosa.
Ribnička klisura krije izuzetno prirodno bogatstvo, a građanska naučna istraživanja otkrivaju da je njen ekološki značaj daleko veći nego što se do sada pretpostavljalo. U tekstu Bogdana Đorđevića saznajte šta su ekosistemske usluge, kako su građani doprineli ovom istraživanju i zašto je očuvanje prirode neodvojivo od uključivanja lokalnih zajednica.
Pogled drugih ljudi – pa čak i sam osećaj da nas neko posmatra – može značajno da utiče na naše ponašanje, odlučivanje i način na koji razmišljamo. Zašto nas pogledi drugih menjaju više nego što mislimo, kako utiču na svakodnevne postupke i kakvu ulogu u svemu tome imaju savremeni sistemi nadzora i veštačka inteligencija, otkrijte u novoj priči dr Igora Živanovića.
Gde je granica između vrhunskog sportskog dostignuća i nedozvoljenog poboljšanja ljudskih sposobnosti i zašto je borba protiv dopinga danas važnija nego ikad? Pavle Zelić piše o tome kako funkcioniše globalni antidoping sistem, zašto se pojavljuju takmičenja koja promovišu upotrebu dopinga i kakve posledice ovaj fenomen ima ne samo po sport, već i po društvo u celini.
Velika geografska otkrića ponekad su vodila ka potpuno neočekivanim odredištima, menjajući tok istorije više nego što su to njihovi pokretači mogli da zamisle. Dr Miljan Vasić donosi nam priču o engleskoj potrazi za severnim putem do Kine, koja je umesto do Azije odvela istraživače na dvor Ivana Groznog i postavila temelje buduće britanske trgovačke i političke moći.
Veštačka inteligencija sve uspešnije prepoznaje i oblikuje naše estetske preferencije, postavljajući pitanje koliko je ukus zaista samo naš. U tekstu dr Vanje Subotić saznajte kako algoritmi menjaju način na koji biramo muziku, filmove i umetnost, zašto sve češće preferiramo sadržaje koje kreira veštačka inteligencija i šta to govori o budućnosti ljudskog ukusa.
Naš mozak neprestano predviđa šta će opaziti, oslanjajući se podjednako na informacije iz spoljašnjeg sveta i na sopstvena očekivanja. Dr Milica Nešić piše o tome kako prediktivno kodiranje i dopamin oblikuju našu percepciju stvarnosti, zašto ponekad nastaju halucinacije i kakve veze sve to ima sa funkcionisanjem ljudskog mozga.
Od školskih ocena i izviđačkih znački do aplikacija koje nas nagrađuju za svaki korak, elementi igre sve više oblikuju naše svakodnevne navike i ponašanje. Šta je gemifikacija, zašto nas poeni, bedževi i rangiranja toliko motivišu i gde je granica između korisnog podsticaja i neprimetne kontrole našeg ponašanja, otkrijte u novom tekstu Petra Nurkića.
Savremena umetnost često deluje zagonetno i nerazumljivo, ali iza mnogih dela kriju se ideje koje menjaju način na koji razmišljamo o umetnosti i svetu oko nas. Marko Vesić donosi nam priču o tome kako je savremena umetnost napustila tradicionalna pravila, zašto više ne mora da liči na umetnost i kako je došlo do jedne od najvećih promena u istoriji umetničkog stvaralaštva.
Početkom juna u Beogradu je boravio dr Predrag Radivojac, redovni profesor na Severoistočnom univerzitetu u Bostonu i predsednik Međunarodnog društva za bioinformatiku (ISCB). Đorđe Petrović sa njim je razgovarao o njegovoj naučnoj karijeri, bioinformatici, revoluciji koju veštačka inteligencija donosi medicini i jednoj od najvećih zagonetki savremene nauke – kako život zaista funkcioniše.
Nauka i umetnost ne moraju da pripadaju različitim svetovima – ponekad se upravo na njihovom susretu rađaju najoriginalnije stvaralačke ideje. Dr Marija Maglov piše o tome kako je Vladan Radovanović pronalazio inspiraciju u nauci, kosmosu i tehnologiji, stvarajući jedinstven umetnički opus koji je pomerao granice muzike i drugih medija.
Planine su vekovima bile neiscrpan izvor inspiracije umetnicima, postajući simboli uzvišenosti, misterije i veze između čoveka i prirode. U tekstu Ane Samardžić saznajte kako su Fudži, San Vitoar i drugi znameniti planinski vrhovi oblikovali istoriju umetnosti i zašto su njihove predstave ostavile trajan trag u vizuelnoj kulturi.
Stakleni modeli meduza, korala i biljaka koje je izradila porodica Blaška predstavljaju jedinstven spoj naučne preciznosti i umetničkog umeća, koji i danas izaziva divljenje širom sveta. Dr Jovana Nikolić donosi nam priču o neobičnoj porodici stakloduvača, njihovoj saradnji sa naučnicima i tome kako su njihova dela postala dragoceni svedoci prirode i vremena u kom su nastala.
Vampiri su već gotovo čitav vek neki od najupečatljivijih likova devete umetnosti, neprestano menjajući svoj izgled i značenje u skladu sa vremenom u kom nastaju. Kako su se od čudovišta iz narodnih priča tokom istorije stripa pretvarali u heroje, antiheroje i, zatim, ponovo simbole istinskog užasa, otkrijte u tekstu Nikole Dragomirovića.
Časopis „Elementi“ prepoznatljiv je i po ilustracijama vodećih ilustratora iz zemlje i regiona, a tekstove u novom broju ilustrovali su Uroš Pavlović, Nikola Korać, Alisa Vikić, Vuk Palibrk, Sergej Tucakov i Željko Lončar, koji je osmislio i izgled naslovne strane.
Časopis može da se kupi na svim bolje snabdevenim kioscima i putem portala prodavnica.cpn.rs.