Temat jesenjeg broja Elemenata posvećen je simbiozama – biološkom fenomenu koji označava blisku i dugotrajnu zajednicu dve različite vrste organizama, uspostavljenu radi koristi barem jednog od njih.
Uvodni tekst temata ispituje stvarne biološke fenomene koji stoje iza fikcije o „zombijima“, kao što je entomopatogena gljiva, koja upravlja ponašanjem mrava. Koliko su realne pretnje od gljivičnih infekcija ove vrste i da li je „zombi apokalipsa“ kod ljudi uopšte evoluciono moguća, saznajte u novoj priči dr Igora Živanovića.
Saradnja i sukob neodvojivi su delovi života i evolucije. Kroz primere mikrobiote, parazitizma, simbiogeneze i međusobne zavisnosti vrsta, dr Srđa Janković u drugom tekstu temata pokazuje nam da su „rat“ i „mir“ u prirodi dve strane istog procesa – složene mreže odnosa koja određuje opstanak, zdravlje i razvoj svih živih bića.
Supernove nisu samo „kosmički vatrometi“ već neprocenjive prirodne laboratorije u kojima nastaju teži hemijski elementi, ključni organski materijal za izgradnju planeta i, na kraju, za sam život. U novom Orbitiranju, dr Darko Donevski nam donosi priču o obim bleštavim kosmičkim svetionicima, bez kojih bi naš univerzum bio daleko siromašniji.
U apotekama širom sveta, pa i u Srbiji, dodatak ishrani stoji rame uz rame sa lekovima, po svemu im nalik. Više čak i nisu „dodaci“ – postali su stil života, koji na sva zvona preporučuju influenseri. Da li su suplementi oaza ili fatamorgana zdravlja, otkrijte u novom tekstu Pavla Zelića.
Reklamna kampanja za Mr Muscle, poznato sredstvo za čišćenje kuhinje, pokazuje uspešnu integraciju nauke u svrhu prodaje proizvoda. Mićo Tatalović, višestruko nagrađivani naučni novinar, istražuje kako se ova kampanja oslanja na klišee poput „čistih laboratorija“, naučnika belaca u laboratorijskim mantilima i domaćica.
Savremena umetnost često izaziva zbunjenost i pitanje – šta uopšte gledamo i zašto je to umetnost? U novom tekstu Marka Vesića saznajte kako su se umetničke prakse promenile, zašto više ne važe stara pravila lepote i šta nam sve savremena umetnost zapravo govori o svetu u kom živimo.
Mašine više nisu samo alati – one imaju moć da „same“ odlučuju. U tekstu Veštački agensi: uloge i ličnosti mašina, dr Vanja Subotić piše o tome kako veštačka inteligencija preuzima ljudske obrasce ponašanja, šta nas to uči o nama samima i gde se završava granica između čoveka i mašine.
Svi znamo taj osećaj – od ponedeljka počinjem da trčim, jedem zdravo, učim jezik… i onda ponedeljak nikako da dođe. U novom tekstu Petra Nurkića saznajte šta psihologija kaže o odlaganju, samokontroli i zašto je toliko teško pretvoriti dobre namere u stvarne navike.
Naš mozak nije savršeno simetričan – levu i desnu hemisferu ne razdvaja samo anatomija, već i način na koji mislimo, govorimo i doživljavamo svet. Dr Milica Nešić istražuje kako je ova neravnoteža nastala tokom evolucije i zašto je upravo asimetrija jedan od ključeva ljudske svesti i jezika.
Danas je očigledno da je Zemlja okrugla, ali nije uvek bilo tako – vekovima su se naučnici i filozofi prepirali o obliku naše planete. U tekstu dr Miljana Vasića Kada je Zemlja postala okrugla? saznajte kako se menjalo razumevanje kosmosa, ko su bili prvi „branioci“ okrugle Zemlje i kako je nauka konačno pobedila teoriju o ravnoj ploči.
Ivana Nikolić donosi nam intervju sa dr Biljanom Stanković, vanrednom profesorkom Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Dr Stanković govorila je o svojoj novoj knjizi Rađanje subjekta: Tranzicija u majčinstvo kao otelovljeno i tehnološki posredovano iskustvo, koju je objavio prestižni naučni izdavač Palgrave Macmillan-Springer Nature.
U naučnom časopisu Nature, nedavno je objavljen rad o detekciji novog oblika magnetizma, a jedan od autora je dr Srđan Stavrić, teorijski fizičar i viši naučni saradnik Instituta za nuklearne nauke „Vinča“. Đorđe Petrović je sa njim razgovarao o ovom otkriću, njegovim tehnološkim implikacijama i vezi fizike i rokenrola.
Iako se danas smatra pseudonaučnom disciplinom, alhemija je kroz istoriju inspirisala mnoge učenjake da svojim kreativnim eksperimentima naprave manji ili veći pomak u nauci, ali i mnoge umetnike. U novom tekstu Ane Samardžić, saznajte na koji način su alhemičare, u različitim periodima, brojni slikari predstavljali na svojim platnima.
Prvi javni parkovi u Evropi nastaju krajem 18. i tokom 19. veka kao odraz novih društvenih ideja i odnosa čoveka prema prirodi. Dr Jovana Nikolić donosi novu priču o razvoju javnih parkova kroz istoriju, vrednoj tekovini ranog modernog doba koja je omogućila da i u srcu velikih urbanih celina priroda ostane deo svakodnevnog života ljudi.
Roberto Raviola, svetu poznatiji kao Magnus, deo je nacionalnog ponosa Italije. U toj zemlji ga smatraju jednim od najvećih, ako ne i najvećim autorom stripa. U februaru se navršava 30 godina od njegove smrti, a više o njegovom liku i delu otkrijte u novoj strip kolumni Nikole Dragomirovića Magnus pictor fecit (1).
Časopis Elementi prepoznatljiv je i po ilustracijama vodećih ilustratora iz zemlje i regiona, a tekstove u novom broju ilustrovali su Nikola Korać, Uroš Pavlović, Alisa Vikić, Željko Lončar, Sanja Crnjanski, Sergej Tucakov, Ksenija Pantelić, Monika Lang, Đorđe Balmazović / škart, i Vuk Palibrk, koji je osmislio i izgled naslovne strane.
Časopis može da se kupi na svim bolje snabdevenim kioscima, putem portala prodavnica.cpn.rs, kao i u samom Centru za promociju nauke (Kralja Petra 46, Beograd).