Темат овог броја Елемената посвећен је иновацијама. Од случајних открића, неуронских мрежа и демократских експеримената, преко домаћих уређаја и цртаних филмова, па све до савремених институционалних подстицаја предузетништва, аутори темата истражују како иновације настају, функционишу и обликују свет око нас.
У тексту који отвара темат, др Срђа Јанковић пише о изумима и иновацијама као резултату сложене комбинације систематичног рада, интуиције, случајности и креативности. Он нас води кроз примере из историје науке, показујући нам да научна открића често настају на граници између знаног и неочекиваног, као и да је пут до иновације све само не линеаран.
Историја у науци и технологији често се понавља, не спонтано, већ кроз наше покушаје да поједноставимо сложене путеве открића. Указујући на однос између научног напретка, друштвених очекивања и економских притисака, др Вања Суботић доноси нам причу о томе зашто се вештачке неуронске мреже већ деценијама изнова откривају и славе као револуционарне.
Иновације нису само технолошки изуми – оне су и дубоко политичке, културне и друштвене појаве које обликују саме темеље демократије. У новом тексту др Миљана Васића откријте како се концепт демократије мењао кроз историју и зашто је иновација у одлучивању подједнако важна као и иновација у технологији.
Професор Балтазар један је од најпрепознатљивијих и најомиљенијих изумитеља са ових простора. Награђивани научни новинар Мићо Таталовић доноси нам причу о томе како је овај култни лик изникао из богате традиције Загребачке школе анимације, откривајући читав низ претходника – цртаних филмова, мотива и ликова – који су утицали на настанак Балтазара и његовог шареног света иновација.
Како би омогућио рану детекцију плућне конгестије, тим домаћих стручњака развио је D-LIFE – иновативни мобилни мерач биоимпеданце. У интервјуу Ђорђа Петровића са др Јованом Петровић, научном саветницом са Института за нуклеарне науке „Винча“, сазнајте више о уређају који омогућава једноставно и неинвазивно праћење нивоа течности у плућима, чак и у кућним условима.
Ивана Николић доноси нам интервју са др Андрејом Савићем, вишим научним сарадником на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, који се бави истраживањем и развојем у иновативних мозак–рачунар интерфејс (BCI) система. Ове технологије помажу у опоравку особа које су преживеле мождани удари или имају амиотрофичну латералну склерозу.
Фонд за иновациону делатност већ четрнаест година системски доприноси развоју предузетништва заснованог на знању и изградњи иновационог система Србије. За нове Елементе, директор Фонда др Иван Ракоњац говори о програмима и механизмима подршке Фонда, улози ове институције у развоју иновационих капацитета наше земље и повезивању науке и привреде.
Мирис океана који не потиче са Земље звучи као научна фантастика, али је заправо тема озбиљне научне расправе о постојању живота ван наше планете. У новој колумни др Дарка Доневског сазнајте шта заиста значи откриће диметил сулфида на егзопланети К2-18b, како се тумаче спектроскопски подаци и где лежи граница између науке и сензације.
У психосоматским болестима, хроничном болу, депресији и анксиозности, оно што верујемо често може имати јачи ефекат од онога што конзумирамо. Павле Зелић доноси нам занимљиву причу о томе како су се плацебо и ноцебо ефекти наметнули као кључни фактори у лечењу, зашто медицина не може да их занемари и шта они говоре о снази људске психе у процесу оздрављења.
Шта заправо значи „измерити“ нешто – и да ли је могуће измерити чак и оно што не постоји у класичном смислу те речи? У новом тексту Петра Нуркића откријте како је мерење постало темељ науке, али и зашто његове границе често више откривају о нама него о свету који настојимо да објаснимо.
Наш мозак се непрестано мења – али та способност да се прилагођава околини носи и бројне ризике. Др Милица Нешић истражује светлу и тамну страну неуропластичности, показујући како искуства обликују мозак током целог живота, али и зашто велика адаптибилност може значити и већу рањивост.
Педесет година након објављивања књиге Социобиологија: нова синтеза Едварда О. Вилсона, расправе о биолошким основама људског понашања и даље изазивају бурне полемике. Др Игор Живановић доноси нам причу о историји, амбицијама и контроверзама социобиологије – од научних доприноса и критика до данашњих питања о границама између науке, идеологије и морала.
Случајности нас често затичу, наводећи нас да поверујемо да у свету има много више смисла и поретка него што је то заправо случај. У новом тексту Марка Весића сазнајте како наука приступа феномену коинциденције, шта статистика каже о „невероватним“ поклапањима и зашто нас ум толико лако наводи да уочавамо обрасце и тамо где их нема.
Слика „лудог научника“ траје већ више од два века – од Франкенштајна до Рика Санчеза – и остаје један од најживописнијих архетипова у популарној култури. Ана Самарџић истражује порекло, еволуцију и симболику овог лика, показујући како се између генијалности, ексцентричности и моралне двосмислености формирају стереотипи о науци и научницима који плене машту публике.
Саговорница Иване Николић у овом броју била је и Александра Дивац Ранков, научна саветница Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство и руководитељка пројекта ZeNCure. Она је за Елементе говорила о овом научном пројекту који има за циљ да унапреди истраживање различитих хроничних болести човека кроз коришћење зебрице као модел-система.
Од Вавилона и римских вила до француских и енглеских пејзажних паркова, вртови су кроз историју били места геометрије, симболике и моћи. У тексту др Јоване Николић Математика врта сазнајте како су математички принципи обликовали вртове као уметничка дела, простор духовне контемплације и инструменте друштвеног поретка – од рајских визија до јавних паркова модерног доба.
Највећа имена британског стрипа осамдесетих – уједно и легенде англофоног стрипа данашњице – прве су кораке начинили у легендарном британском магазину посвећеном деветој уметности. Том приликом су морали да докажу колико вреде путем једног несвакидашњег искушења, а каквом се искушењу ради, откријте у новој стрип колумни Николе Драгомировића.
Часопис Елементи препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Урош Павловић, Жељко Лончар, Ксенија Пантелић, Јовиша Николић, Ђорђе Балмазовић / шкарт, и Никола Кораћ, који је осмислио и изглед насловне стране.
Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима, путем портала prodavnica.cpn.rs, као и у самом Центру за промоцију науке (Краља Петра 46, Београд).