Темат 37. броја Елемената посвећен је биотехнологијама.
Темат отвара интервју са др Јеленом Беговић, министарком науке, технолошког развоја и иновација, која је за Елементе говорила о БИО4 кампусу, највећој појединачној инвестицији у домаћу науку до сада, али и о развоју биотехнологија у Србији, укључивању младих истраживача у иновативне пројекте и сарадњи са престижним светским институтима и компанијама.
„Готово да нема аспекта људског живота или проблема где се биотехнологија не може с успехом применити – од здравства и медицине, преко пољопривреде и производње хране па све до најразличитијих грана индустрије“, пише др Срђа Јанковић. У његовом тексту сазнајте више о томе шта је то биотехнологија, шта она за нас представља и какве нам благодати и бојазни са собом доноси.
„Представа о биотехнологији као пољу за производњу извитоперених хибрида углавном произлази из незнања, предрасуда и неразумевања чињеницa о заједничком еволуционом пореклу свег живота на земљи“, пише у трећем тексту темата др Игор Живановић, чији се члан ак бави раширеним представама о биотехнологији и њеним стварним утицајем на наше животе и животну средину.
Павле Зелић нам доноси причу о томе каква предвиђања будућности у вези са овом врстом технологија доминирају научном фантастиком, самим тим и нашом имагинацијом. У тексту „Технопанк или биопоп“ откријте да ли је најзад дошло време да се спекулативна уметност уозбиљи и пружи нам оптимистичније верзије (биотехнолошке) будућности?
У темату летњег броја Елемената читајте интервју Иване Николић са др Јованом Граховац, др Јасмином Никодиновић-Рунић, др Иваном Гађански и др Љиљаном Шашић Зорић – научницама из Београда и Новог Сада, које се баве применом биотехнологија у пољопривреди, индустрији, енергетици, екологији и здравству.
Постоји више класификација биотехнологије, а једна од најпопуларнијих користи кôд боја. Које све боје технологија постоје и шта оне означавају откријте у завршном тексту темата, који је приредио Ђорђе Петровић.
У овом тренутку, астрономија је на врхунцу своје мултидисциплинарности, а то се нарочито огледа у случају истраживања масивних црних рупа. У новом Орбитирању др Дарка Доневског, читајте о најновијим сазнањима о овим чудесним свемирским феноменима и пронађите одговоре на питања као што су: шта су то скривена мала чудовишта, како настају и развијају се масивне црне рупе и – могу ли се засадити?
Први бебећи језички модел, BabyBERTa, представљен је 2021. године, и обучаван је на само пет милиона речи како би се симулирало усвајање језика код шестогодишње деце. Колико је овај модел био успешан и може ли развојна психологија да унапреди вештачку интелигенцију, откријте у новом тексту др Вање Суботић „Од колевке па до кода“.
Устаљени ритмови су нам неопходни како бисмо направили наш унутрашњи модел света, а у томе нам од најранијих дана помаже и природа. У тексту др Милице Нешић „Ритам као покретачка сила у природи – од пешчаних црва до хомосапијенса“, сазнајте зашто је ритам толико важан, како мозак опажа ритам, шта се дешава кад се осећај за ритам поремети и шта би било кад ритма не би било.
„Чудо агрегације“ је феномен који се јавља када збрајање појединачних мишљења чланова неке велике групе даје боље резултате него када се у обзир узму само мишљења оних чланова за које се сматра да имају највећу експертизу из дате области. Више о овој „мудрости мноштва“ читајте у новом тексту Миљана Васића.
У раним ступњевима људске еволуције, страх од предатора, природних катастрофа и других претњи био је нужни предуслов за опстанак. Међутим, многи људи данас обожавају да уживају у страху – гледајући хорор филмове. Петар Нуркић нам прича о томе на које нас све начине хорори плаше и како би то могло да изгледа у будућности.
Уколико имамо на уму да је мода извршила изузетан утицај на културу, уметност и начин живљења, не би требало занемарити могућност да она може оставити трага и у научно-технолошком смислу. Више о овој необичној вези између моде и научно-технолошког напретка, сагледаног кроз развој дизајна хаљине, читајте у новом тексту Ане Самарџић.
Једaн од најважнијих догађаја који повезују науку и друштво, EuroScience Open Forum (ЕСОФ), одржан је, средином јуна, у пољском граду Катовице. Богдан Ђорђевић је написао занимљиву репортажу о томе шта је све публика могла да види и чује на овогодишњем ЕСОФ-у.
Анализа функције одевања у односу на структурирање јунакиња у Шекспировим великим драмама један је од „мостова“ између студија моде и науке о књижевности, који научно бављење модом утемељује као валидну академску дисциплину. Шта нам говоре костими на јунацима највећег енглеског трагедиографа, сазнајте у новом тексту Стефана Жарића.
Ђорђе Петровић разговарао је са Јуријем Крпаном, програмским директором Института Керсникова у Љубљани – организацијом која подржава уметнике и представља место сусрета уметности и биотехнологије. Крпан је за Елементе говорио о настанку, развоју и раду Института и овогодишњој ECSITE конференцији.
Слика сирене, створена у митовима старог века, с временом се мењала, а мотив жене из воде доживео је трансформације прилагодивши се ширим друштвеним и културним токовима западног света, о чему сведоче и многа позната уметничка дела. Причу о развоју ових чудесних митолошких створења кроз уметност и популарну културу доноси нам др Јована Николић.
Марвелов филмски универзум је један од најисплативијих пројеката поп културе овог века. Његови почеци нису били толико гламурозни, а крах је све извеснији. Више о судбини овог филмског универзума читајте у новом издању стрип колумне Николе Драгомировића, која носи назив „Целулоидни снови“.
Часопис Елементи препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Моника Ланг, Ксенија Пантелић, Владан Николић, Лазар Тасић, Јовиша Николић, Никола Кораћ, Ђорђе Балмазовић / шкарт, и Урош Павловић, који је осмислио и изглед темата и насловне стране.
Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима, путем портала prodavnica.cpn.rs, као и у самом Центру за промоцију науке (Краља Петра 46, Београд).