Temat 36. broja Elemenata bavi se onim što su Aristotel i Platon smatrali osnovnim polazištem filozofije i nauke – čuđenjem.
Obuzeti svakodnevnim poslovima i dnevnom rutinom, ljudi nemaju vremena da se čude nad životom, svetom, stvarima i pojavama u svetu, već ih uzimaju zdravo za gotovo. U novom tekstu dr Igora Živanovića „Zašto žirafe imaju duge vratove?“, otkrijte zašto bez čuđenja nema filozofije i nauke, zbog čega je ono zajedničko deci i naučnicima, koja je razlika između čuđenja i radoznalosti i zašto je važno čuditi se.
Još u 16. veku, u vreme mračne inkvizicije i borbe za prihvatanje heliocentričnog sistema, Đordano Bruno razmišljao je o „svemiru beskonačnom“, u kojem „postoji beskonačan broj drugih naseljenih svetova lociranih oko drugih zvezda“. U novoj kolumni dr Darka Donevskog posvećenoj egzoplanetama, saznajte kako je izgledala potraga za „novim svetovima“.
I pored toga što nam deluje da znamo sve o Trećem rajhu, i dan-danas se otkrivaju zapanjujuće prakse iz tog mračnog razdoblja istorije. Farmaceut i pisac Pavle Zelić donosi nam priču o tome kako je podsticana masovna upotreba danas neprihvatljivih supstanci, vrlo opasnih i adiktivnih, čija žrtva je na kraju postao i sam Adolf Hitler.
Svetska zdravstvena organizacija donela je pre nekoliko godina odluku da spisku poznatih patogenih organizama koji bi mogli da prerastu u uzročnika naredne pandemije pridoda odrednicu „bolest Iks“. Možemo li, zahvaljujući sveukupnom iskustvu koje je čovečanstvo dosad imalo s pandemijama, grubo skicirati opšti portret, ili svojevrstan „foto-robot“ nepoznatog krivca, otkrijte u novom tekstu dr Srđe Jankovića.
Iako je rimska komedija svoje uzore imala u grčkoj komediji, ljudi koji su zarađivali novac pričanjem šala – nešto nalik današnjim stendap komičarima – prvi put se javljaju u Rimu. U kojoj meri je humor kulturno uslovljena stvar i čemu su se smejali Rimljani, saznajte u novoj priči Miljana Vasića.
Umetnost uvek pronalazi načine da proširi svoje polje delovanja, da prihvati i prisvoji nove tehnologije. Međutim, da li stvari danas, sa pojavom veštačke inteligencije, stoje drugačije? Postoji li zaista konkurencija između čoveka i mašine, otkrijte u članku Đorđa Petrovića.
Petar Nurkić probao je da u svom tekstu zamisli kako bi izgledao univerzum gde je Imanuel Kant arhitekta celokupne stvarnosti. Zavirite u svet u kojem Kantove ideje, poput kategoričkog imperativa, nisu samo apstrakcije, već temelj na kojem počiva svaka odluka, svaki zakon, i svaki društveni odnos.
„Izbor haljina je uvek stvar koju treba činiti bez razmišljanja, i preterana briga oko njih može dovesti do toga da cilj bude promašen“, smatra mlađana, modom opčinjena Katarina Morlend u romanu Nortengerska opatija Džejn Ostin. Kako izgleda stvaralaštvo Džejn Ostin kroz prizmu studija mode, otkrijte u novom tekstu Stefana Žarića.
Igra Pandemic, koja je nastala još 2008. godine, privlači pažnju miliona ljudi koji žele da se razonode, ali i da bolje razumeju složenost borbe protiv zaraznih bolesti. Bogdan Đorđević donosi nam priču o ovoj i sličnim društvenim igrama koje popularizuju nauku i podstiču interesovanje za naučne teme kod svih uzrasta.
Suočeni sa izuzetno složenom stvarnošću, obični ljudi, ali i naučnici, pribegavaju redukcionizmu pokušavajući da realnost svedu na nekoliko principa ili zakona kako bi je lakše objasnili. Gde sve grešimo kada pojednostavljujemo stvari, saznajte u novom tekstu Marka Vesića „Naivni redukcionizam je ubio mačku!“.
Istraživači sa Matematičkog fakulteta i Astronomske opservatorije Beograd u narednih deset godina učestvovaće na velikom međunarodnom projektu LSST, od kojeg se očekuje da reši misteriju tamne materije i tamne energije. O ideji i ciljevima ovog ambicioznog naučnog poduhvata, Ivana Nikolić razgovarala je sa dr Draganom Ilić, dr Anđelkom Kovačević i dr Lukom Popovićem.
Sledeće godine počinje veliki međunarodni astronomski projekat Legacy Survey in Space and Time (LSST), koji će narednih deset godina snimati čitavo nebo i pokušati da odgonetne brojne tajne svemira. O ovom naučnom poduhvatu, kao i o drugim temama iz astronomije, Ivana Nikolić razgovarala je sa dr Željkom Ivezićem, profesorom na Univerzitetu u Vašingtonu i vođom pomenutog projekta.
U Novom Sadu, pri Tehnološkom fakultetu, postoji specijalna laboratorija, jedinstvena u ovom delu Evrope, koja se bavi ispitivanjem materijala u oblasti očuvanja kulturnog nasleđa. Čime se sve bavi ova naučna ustanova i sa kakvim se sve izazovima suočava, saznajte u intervjuu Đorđa Petrovića sa dr Snežanom Vučetić, rukovoditeljkom ove laboratorije.
Najpoznatiji norveški slikar Edvard Munk veliki deo svoje karijere proveo je sa nosem u visinama, zagledan u nebo iznad sebe. U novom tekstu dr Jovane Nikolić saznajte šta nam sve „govore“ plavi norveški sumraci, krvavi oblaci Osla i lenje zvezdano nebo na slikama ovog umetnika.
Čovek se od vajkada svojski trudio da sebi omogući što komforniji život, ukrašavajući enterijer svoga doma tako da bude ne samo udoban i bezbedan, već i estetski prijatan. Ana Samardžić donosi nam priču o nameštaju inspirisanom prirodom, kako motivima iz prirode tako i prirodnim materijalima.
Sve više strip autora se kroz svoja dela osvrće na ekološku katastrofu koja se upravo odvija pred našim očima. Dok zagađenje, eksploatacija resursa i uopštena nebriga ljudskog roda polako ali sigurno uništavaju planetu Zemlju, u novoj kolumni Nikole Dragomirovića otkrijte može li strip biti jedan od načina da se ljudi osveste dok ne bude prekasno.
Časopis Elementi prepoznatljiv je i po ilustracijama vodećih ilustratora iz zemlje i regiona, a tekstove u novom broju ilustrovali su Jakov Jakovljević, Nikola Korać, Uroš Pavlović, Jana Adamović Kordej, Ksenija Pantelić, Srđa Dragović, Jelisaveta Jeličić, Monika Lang, Đorđe Balmazović / škart, i Željko Lončar, koji je osmislio i izgled temata i naslovne strane.
Časopis može da se kupi na svim bolje snabdevenim kioscima, putem portala prodavnica.cpn.rs, kao u samom Centru za promociju nauke (Kralja Petra 46, Beograd).