Kroz tekstove dr Srđe Jankovića i Pavla Zelića predstavljena su najnovija dostignuća u istraživanju DNK, retrospektiva ključnih trenutaka koji su doveli do ovog revolucionarnog otkrića, kao i šira percepcija jedne od glavnih simboličkih ikona nauke.
„Put ka otkriću strukture DNK bio je dug, složen i nimalo pravolinijski, umnogome sličan sklapanju velike trodimenzionalne slagalice – kako u prenesenom tako i u doslovnom smislu“, piše dr Janković u svom tekstu, a zatim ističe: „Trenutak upoznavanja strukture DNK verovatno je najispravnije posmatrati kao čvorište iz kojeg se istorijske putanje šire u vidu lepeze –napred, u budućnost, i natrag, u prošlost.“
Brojni naučnici su decenijama unazad tvrdili kako popularna kultura i izmišljene reprezentacije nauke nude izvor informacija koji može biti važan za javnost koliko i „prava“ nauka. Međutim, oni istovremeno kritikuju plitak i netačan prikaz proučavanja genetike kroz pojednostavljene narative. O tome kako se poslednjih decenija u popularnoj kulturi obrađivala ova važna tema pisao je Pavle Zelić.
Ovih dana pažnja astronomske javnosti i ljubitelja nauke širom sveta usmerena je ka lansiranju jednog od najvažnijih naučnih instrumenata napravljenih u 21. veku – u pitanju je teleskop „Euklid“. O ulozi ovog teleskopa u aktuelnoj potrazi za odgovorima na neka od najvećih pitanja o obliku svemira i raspodeli materije u njemu, piše član međunarodnog tima okupljenog oko ove velike međunarodne naučne misije dr Darko Donevski u svojoj redovnoj kolumni Orbitiranje.
Neki autori sugerišu da veća raznolikost u istraživačkim timovima može dovesti do boljih naučnih rezultata, da je demokratija superiornija od vladavine političkih eksperata, ali i da organizacije treba da teže ka tome da zapošljavaju raznolike skupine kandidata umesto onih najkvalifikovanijih. Miljan Vasić analizira prednosti i ograničenja Hong-Pejdžovog modela, kojim se objašnjava upravo ova dilema.
Savremeni ljudi komuniciraju sa svojim okruženjem na manje-više isti način kao i praistorijski čovek. Iako je tačno da danas putujemo dalje i da se krećemo brže koristeći pametne uređaje za snalaženje u prostoru, procesi koji se odvijaju u našem mozgu dok pokušavamo da se orijentišemo nisu toliko različiti. O tome kako smo se orijentisali kroz istoriju i kako to danas činimo, piše Bogdan Đorđević.
Regulative o upotrebi veštačke inteligencije postoje već neko vreme. Unesko je izradio „Preporuku o etici veštačke inteligencije“, koju je usvojilo skoro 200 država članica krajem 2021. godine. Evropska unija je takođe predložila holistički okvir pod nazivom EU AI Act. Psiholog Darko Stojilović pisao je o moralnoj odgovornosti veštačke inteligencije.
„Moj sopstveni mozak mi je najnepredvidljiviji mehanizam – uvek zuji, brunda, uzleće, rve se, a zatim se zakopa u blato. I zašto? Kakva je ova strast?“, pisala je Virdžinija Vulf. U istoriji neurologije postoji više neobičnih slučajeva koji i danas golicaju maštu naučnika i šire javnosti. Petar Nurkić nam donosi uzbudljivu priču o pet blistavih umova koji su imali veliki uticaj na istoriju neurologije.
Dok je nauka „prosvetiteljskom snagom razuma“ raskrinkavala sujeverje i proterivala demone iz savremenog sveta, nova vrsta demona počela je lukavo da opseda samu naučnu imaginaciju. Đorđe Petrović je pisao o ovim hipotetičkim bićima, koja su naučnici počeli da koriste u svojim misaonim eksperimentima i koja su im pomogla da popune rupe u znanju, te tako dođu do otkrića koja su pomerala granice nauke i tehnologije.
Sa elementima engleskog dendizma i engleskog stila u izgledu Dositeja Obradovića, ali i uopšte sa muškom modom u Srbiji krajem 18. i početkom 19. veka, upoznaje nas istoričar mode Stefan Žarić. Nekadašnji događaji, ljudi, pa čak i čitave istorijske epohe, inspiracija su umetnicima pri stvaranju vrsnih ostvarenja devete umetnosti. Neka od njih čitaocima Elemenata predstavio je strip kritičar Nikola Dragomirović.
Ukoliko bi se pošlo od jednostavne asocijacije koja se tiče boja: nauka — priroda — biologija — ekologija, ne bi bilo previše teško pogoditi da je u pitanju zelena. Neobičnu i složenu priču o ovoj boji donosi nam Ana Samardžić. Sa stanovišta nauke, preciznije fizike, svojstva zelene boje definišu se kroz dve teorije, dok je sa stanovišta istorije kulture i umetnosti ona u različitim periodima predstavljala jednu boju sa dvojakim značenjem, a njenu ambivalentnost pratila je i određena simbolika.
Pored brojnih autorskih tekstova, u novom broju Elemenata možete pročitati i nekoliko zanimljivih intervjua sa istraživačima iz naše zemlje i inostranstva. Ivana Nikolić je razgovarala sa prof. dr Bojanom Obradović, dr Jasminom Stojkovskom i dr Jovanom Zvicer iz Inovacionog centra Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, a povod je bila nagrada koju im je stručni žiri 65. međunarodnog sajma tehnike i tehničkih dostignuća dodelio za eksponate koji doprinose razvoju tehnike. Pored ovog intervjua, Ivana Nikolić je razgovarala i sa Polin Ganjon, kanadskom fizičarkom i naučnom komunikatorkom, koja je gotovo dve decenije provela radeći u Evropskoj organizaciji za nuklearno istraživanje (CERN).
Na Sajmu tehnike i tehničkih dostignuća, stručni žiri odlučio je da jedna od tri Velike nagrade „Korak u budućnost“ za najuspešniji eksponat na ovoj međunarodnoj manifestaciji pripadne kompaniji Golden Bee d.o.o. iz Beograda, a Đorđe Petrović je sa dobitnicima razgovarao o savremenoj košnici u kojoj možete da uzgajate pčele i dobijate dragocene pčelinje proizvode – čak i unutar zidova vašeg doma.
Istraživači sa Odeljenja za fiziologiju biljaka i Odeljenja za hidroekologiju i zaštitu voda, za Sajam tehnike pripremili su postavku koja je uključila prirodne proizvode kao izvore inovativnih pristupa u industriji. O proizvodima koji potiču od različitih vrsta biljaka, gljiva i sunđera sa njima je razgovarao Bogdan Đorđević.
Časopis Elementi je prepoznatljiv i po ilustracijama najboljih ilustratora iz zemlje i regiona, a tekstove u novom broju ilustrovali su Nikola Korać, Sanja Crnjanski, Đorđe Balmazović / škart, Srđa Dragović, Monika Lang, Vladan Nikolić, Marija Babović i Jakov Jakovljević, koji je osmislio i izgled naslovne strane i temata.
Časopis će od utorka, 18. jula, moći da se kupi na bolje snabdevenim kioscima, putem portala prodavnica.cpn.rs, kao u samom Centru za promociju nauke (Kralja Petra 46, Beograd).