Temat 32. broja časopisa Elementi posvećen je ChatGPT-ju, čet-botu koji je za samo nekoliko meseci osvojio svetsko tržište i koji se uveliko koristi u obrazovanju, nauci, video-igrama, novinarstvu i brojnim drugim oblastima. O istoriji čet-botova, primeni konverzacijske veštačke inteligencije i dometima ChatGPT-ja za prolećne Elemente pisali su Vanja Subotić, Miljan Vasić, Igor Živanović, Bogdan Đorđević i Đorđe Petrović.

Ilustracija Nikole Koraća za tekst Vanje Subotić „Od algoritma do čet-bota: autostoperski vodič kroz obradu prirodnih jezika“

U uvodnom tekstu Vanje Subotić čitaoci imaju priliku da se upoznaju sa funkcionisanjem čet-botova i otkriju kako oni razgovaraju sa nama, te samim tim šta uopšte od njih možemo da očekujemo. Ovaj članak nam nudi pregled onoga što do sada znamo o ChatGPT-ju, generativnom transformeru koji je obučavan putem 570 gigabajta podataka i 175 miliona parametara.

Čet-botovi se koriste za čitav niz radnji koje pri uobičajenim okolnostima zahtevaju ljudskog sagovornika, ali čije odgovore može zameniti veštačka inteligencija. Primenu su pronašli u pružanju korisničkih usluga, obrazovanju, kreiranju sadržaja, zdravstvenoj zaštiti ili marketingu, a zauzimaju sve značajanije mesto i u svetu digitalne zabave. Miljan Vasić nam u svom tekstu „Čet-botovi i budućnost video-igara“, poručuje da se u igrama u kojima sporedni likovi uglavnom daju zadatke ili trguju sa igračem, ChatGPT pokazao kao alat koji ima mnogo potencijala da doprinese imerzivnosti i realističnosti.

Naučni saradnik na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Igor Živanović je za najnoviji broj Elemenata obavio nekoliko kratkih i, kako sam kaže, donekle poučnih razgovora sa ChatGPT-jem. On je pokušao da sazna da li ChatGPT može da reši Tjuringov test, razume li kineski, ali i to kako se nosi sa naizgled jednostavnim logičkim zadacima. Na kraju, posle ovog zanimljivog dijaloga između autora teksta i ChatGPT-ja, postavlja se glavno pitanje – da li je veštačka inteligencija avet ili dobri duh Kasper.

Mićo Tatalović, nagrađivani naučni novinar i urednik vesti na portalu Research Fortnight, još 2018. pisao je o tome kako će AI botovi izvršiti revoluciju u novinarstvu i naučnom novinarstvu i da bi novinari trebalo da je dočekaju spremni. Danas, pet godina kasnije, on za Elemente kaže da je ova revolucija već neko vreme u toku, ali da do sada naprosto nije bilo javno dostupnih AI alata za pisanje kao što je ChatGPT. O tome kako čet-botovi menjaju novinarstvo i kako će u budućnosti uticati na novinarsku profesiju istraživali su Đorđe Petrović i Bogdan Đorđević.

Artezova ilustracija za tekst Đorđa Petrovića „Putevi znanja“

Đorđe Petrović nam donosi priču o „gradovima-džepovima“ ili punktovima u kojima se naučno znanje čuvalo, umnožavalo i prenosilo dalje, priču o uslovima koji su za tako nešto bili potrebni i priču o zaboravljenim arapskim učenjacima i njihovim mecenama bez kojih verovatno ne bi bile moguće naučna revolucija i moderna evropska nauka.

Galaksije evoluiraju prolazeći kroz razne životne etape. O poslednjoj od tih etapa, odumiranju, posebno se malo toga zna. U sklopu stalne rubrike Orbitiranje, od doktora nauka u oblasti kosmologije i astrofizike dr Darka Donevskog saznajemo više o značaju sistematičnih snimaka dubokog svemira, poput onih koje decenijama pravi teleskop Habl, ili koje je nedavno načinio teleskop Veb.

„Jedno je kada građani dovode u pitanje teoriju evolucije, bune se protiv 5G mreža i kemtrejlsa, pa čak i veruju da je Zemlja ravna ploča, a sasvim drugo ako direktno ugrožavaju svoje dete, zdravlje dece za koju su odgovorni, pa čak i svih sa kojima dolaze u dodir“, ističe farmaceut, diplomata, pisac i scenarista Pavle Zelić. On je u svom tekstu obrazložio šta je to što izjeda naše poverenje u vakcine i nagovestio nam kako se treba boriti protiv dezinformacija o vakcinama.

Bogdan Đorđević je za najnoviji broj Elemenata razgovarao sa vodećim AI promoterom sa Instituta za veštačku inteligenciju iz Novog Sada, dr Branislavom Kisačaninom. Neke od tema ovog razgovora bile su: zašto je važno sa mladima razgovarati o veštačkoj inteligenciji, kako nas sve to veštačka inteligencija ojačava, kakva je uloga matematike u svemu tome i kako se uključiti u ovo sve unosnije tržište.

Neke studije su pokazale da majmuni mogu da prepoznaju i odgovore na ciljeve i namere drugih, a bilo je i indikatora da su šimpanze svesne onoga što drugi mogu da vide i čuju. Dok se ne stvore konzistentne i pouzdane mere, i ne ustale teorijski okviri, trebalo bi da budemo oprezni sa čvrstim zaključcima, upozorava Darko Stojilović, psiholog, koji trenutno pohađa master studije kognitivnih nauka na Londonskom univerzitetskom koledžu.

„Tamo gde su ljudi – tu su i vrline i mane koje određuju njihovo ponašanje“, navodi se u tekstu naslovljenom „Nauka između vrlina i poroka“. Koliko god želeli da nauka bude vrednosno neutralna, ona to često nije. Naučnici, osim što predstavljaju eksperte u svojim oblastima, takođe pokazuju ljudske osobine prilikom svojih istraživanja. Upravo o tim osobinama pisao je student doktorskih studija na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Petar Nurkić.

Ilustracija Vuka Palibrka za tekst Darka Stojilovića „Mogu li majmuni da čitaju misli?“

Čovek je sa Meseca doneo ne samo fotografije kamenitih pejzaža već i njegove deliće, koji se danas, osim u naučnim laboratorijama, mogu pronaći i u mnogim muzejima širom sveta. Zemljani Mesecu nisu ostali dužni, pa su na njegovu površinu zauzvrat spustili nekoliko umetničkih dela. O jedinstvenom muzeju na Mesecu pisala je doktor istorije umetnosti Jovana Nikolić. Od Ane Samardžić, takođe istoričarke umetnosti, saznajemo kako su se čula predstavljala kroz istoriju, kao i to šta se danas može zaključiti o umetnosti na osnovu naučnih istraživanja o čulima.

Izreka kaže da svaka roba ima svog kupca, a svako se vodi ličnim ukusom kada je reč o onome što voli da pročita, pogleda ili posluša. Međutim, strip kritičar Nikola Dragomirović ističe da neka dela popularne kulture lakše dopiru do šireg kruga konzumenata, a da to nije zasluga samo trenutne mode. U tekstu naslovljenom „Univerzalni šarm“ otkrićemo koji su to zajednički elementi ovih ostvarenja.

„Moda okružuje ljudsko iskustvo, oblikuje naša tela i zatvara i otvara granice našeg identiteta, kao što Saturnovi prstenovi okružuju Saturn“, navodi u svom tekstu istoričar mode Stefan Žarić i donosi nam priču o nedavno preminuloj modnoj kreatorki Vivijen Vestvud.

Pored naučnopopularnih tekstova iz različitih oblasti, 32. izdanje časopisa Elementi krase i ilustracije vodećih ilustratora iz Srbije i regiona: Željka Lončara, Nikole Koraća, Ene Knežević, Vladana Nikolića, Uroša Pavlovića, Đorđa Balmazovića / škart, Arteza, Vuka Palibrka, Monike Lang i Sanje Crnjanski.

Časopis ćete od srede, 26. aprila, moći da kupite na bolje snabdevenim kioscima, u knjižarama, putem portala CPN prodavnica, kao i u samom Centru za promociju nauke (Kralja Petra 46, Beograd).

podeli