Наша перцепција науке, научних идеја и улоге научника у друштву у великој мери је обликована тиме како су научно-технолошке теме обрађене и представљене у популарној култури. Темат зимског броја Елемената, који чине текстови Ивана Умељића, Ане Самарџић и др Марије Маглов, покушава из различитих углова да расветли како изгледа наука преломљена кроз призму популарне културе.
Текст који отвара темат бави се историјом Нобелове награде, њеном рецепцијом у популарној култури, али и тиме како најважније интелектуално одличје утиче на јавну перцепцију науке у друштву. Које су доминантне јавне представе научника, како је представљена Нобелова награда у популарним серијама Штребери и Симпсонови, у којем случају Шелдон Купер дозвољава руковање и из које би области Хомер Симпсон волео да његова ћерка добије Нобела – сазнајте у тексту Ивана Умељића „Генији, хероји и свеци“.
Од тренутка када је музика почела да се доживљава и чулом вида, а не само чулом слуха, започела је историја музичких спотова који су визуелно одговарали на мноштво тема, међу којима су се нашле и наука и технологија. У тексту Ане Самарџић откријте које научне идеје су послужиле као инспирација за неке од најпознатијих музичких спотова, како су научно-технолошке теме обрађене у њима и на који начин је технологија променила и саму музику.
Опседнутост здрављем, појачана у кризним периодима попут пандемије ковида-19, а подстакнута недостатком системске заштите, прети да постане нова религија, што је Констракта у свом евровизијском наступу истакла на неколико начина. Како су (увек) актуелне теме здравља, старења и неминовног умирања обрађене у стваралаштву Ане Ђурић, зашто уметница мора бити здрава и шта ћемо сад?! – сазнајте у новом тексту др Марије Маглов.
Данас, у време модерних свемирских истраживања која се одвијају хиљадама година након грчких митова, имена Аполона и Артемиде симболично означавају неке од најзначајнијих прошлих и будућих мисија у које се човек отиснуо пут отвореног свемира. Др Дарко Доневски нам у свом тексту у склопу редовне рубрике „Орбитирање“ пружа детаљнији увид у геохронологију Марса, мисију Орион и друге велике снове о свемирским колонијама.
Петар Нукрић представио нам је историју Њутнове и Хукове расправе, као и више детаља о њиховим биографијама. Ако узмемо у обзир њихове необичне склоности, интересовања и уверења, није зачуђујуће да њихова научна расправа није била нимало примерена. Заправо, она је била све осим научне, будући да нису размењивали аргументе, него увреде. Хук је изгубио, а тиме je и потиснут у крајност историје науке. Шта би се десило да је Хук победио у расправи? Да ли би данашња физика изгледала другачије? И да ли су у научним расправама елементи биографија научника битнији него сами аргументи о експериментима? Њутн и Хук идеална су подлога за пружање одговора на ова питања.
У новом броју Елемената прочитајте и интервју Ђорђа Петровића са др Владимиром Јанковићем, историчарем науке и метеорологије са Универзитета у Манчестеру. Професор Јанковић говорио је о томе ко је одговоран за климатске промене, на који начин би требало комуницирати о њима, која је улога научне комуникације у друштву и са којим се све изазовима суочава подухват „отварања науке“.
„На основу врло мало информација људи могу да креирају причу која би објаснила шта се догодило. Реч је о способности, скоро па креативном процесу. Ипак, то не значи да ће прича до које смо дошли бити тачна“, каже у интервјуу за Елементе Дејвид Лагнадо, професор когнитивне науке на Универзитетском колеџу Лондон. Дарко Стојиловић са њим је разговарао о томе може ли се доказати постојање слободне воље, да ли је робот одговоран за своје поступке, има ли простора за већи уплив филозофске спекулације у данашњу психологију и зашто сматра да смо „вешти у објашњавању, а слаби у доказивању“.
Због своје сјајносребрнкасте боје и течног стања на собној температури, жива је од давнина заузимала посебно место међу осталим металима. Била је позната Египћанима , Кинезима, Грцима, Римљанима, али и народима Средње Америке. Свака од ових култура је имала своје легенде о живи, којој су приписивана лековита и магијска својства. О употреби живе кроз историју писао је Миљан Васић.
Историја шаховских програма и суперкомпјутера почиње у 18. веку, када је проналазач из тог доба, Волфганг фон Кемпелен, представио машину коју је назвао „механички Турчин“. После много година испоставиће се да је реч о великој превари. Данас, два и по века касније, људи увелико играју шах против аутоматизованих програма, консултују апликације током игре, а неретко вештачку интелигенцију користе и за варање – чак и на највишем нивоу. О историјату борбе људи и машина које играју шах, као и у томе како развој вештачке интелигенције утиче на популарност шаха, писао је Богдан Ђорђевић.
На нашим просторима зиму је могуће замислити без снега и хладноће, али никако без једне ствари – зимнице. Међутим, људи широм света, већ миленијумима, припремају и конзумирају укисељену храну. У тексту Ђорђа Петровића откријте научну позадину кисељења хране, од кад људи спремају зимницу, какви све облици зимнице постоје, зашто је она важна за наше здравље и каква је њена будућност.
Абнормална количина раста косе по целом телу, узрокована генетским мутацијама, у медицинском речнику носи назив хипертрихоза. О људима, који су у историји европске уметности и културе остали су упамћени као „људи мајмуни“, „брадате жене“ или „карике које недостају“ у процесу еволуције, пише др Јована Николић.
Историчар моде Стефан Жарић, написао је занимљив текст о односу филозофије и моде, те о питању филозофије моде, још непостојеће у домаћој филозофској мисли. Жарић нам је потом приказао на који начин су Ксенија Атанасијевић, Ђордано Бруно и Александра Лалић успели да споје филозофију и моду.
Смрт у стрипу, односно њена персонификација, има мноштво појавних облика. Неки су у оквирима устаљене иконографије, док су неки маштовитији. Више о овој теми сазнајемо у редовној рубрици стрип-критичара Николе Драгомировића.
Часопис Елементи је препознатљив и по илустрацијама најбољих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Урош Павловић, Ђорђе Балмазовић / шкарт, Моника Ланг, Владан Николић, Ксенија Пантелић, Милош Ћосовић Деско и Никола Кораћ, који је осмислио и изглед насловне стране.
Часопис ћете од четвртка, 12 јануара, моћи да купите на боље снабдевеним киосцима, путем портала ЦПН продавница, као у самом Центру за промоцију науке (Краља Петра 46, Београд).