О „скривеним играма“, како гласи тема најновијег издања Елемената, писали су Миљан Васић, Ивана Николић, Ђорђе Петровић и Богдан Ђорђевић. Скривену логику иза различитих облика људског понашања, које обично сматрамо ирационалним или необичним, могуће је објаснити помоћу теорије игара. Феномени као што су сујеверје, табу, луксузно облачење или спин, само су различите стратегије којима се служимо да бисмо постигли неки циљ у скривеним играма, а да често тога нисмо ни свесни. Теорија игара је сет математичких алата дизајниран да нам помогне да схватимо како ће се људи, фирме, државе и други актери понашати у интеракцији са другима – када је важно не само шта они сами раде, већ и како ће поступити други играчи.
У тексту који отвара темат Миљан Васић истиче да склоности и веровања многих људи није тако лако објаснити. У већини случајева реч је о резултатима одређених процеса учења. Једном када објаснимо те процесе, разумећемо шта је у позадини чак и оних поступака који наизглед делују ирационално.
У књизи Ереза Јоелија и Мошеа Хофмана Hidden Games (Скривене игре), феномен спиновања објашњава се помоћу три једнако занимљива концепта: biased revelation, biased search и confirmatory testing. Иако за ове појмове можда никада нисте чули, лако ћете их препознати у примерима које у свом тексту наводи Ивана Николић – јер свако од нас спинује, вероватно и чешће него што ће се усудити да призна.
Колико год добро скривали оно у шта искрено верујемо, увек постоји могућност да нас „провале“. Зато је најбоља стратегија код убеђивања да најпре сами поверујемо у оно у шта желимо да убедимо друге, наглашава Ђорђе Петровић и указује на то шта може да се догоди када се нађемо „у раљама сопственог спина“.
Теорија игара, иако то на први поглед можда није толико очигледно, пружа драгоцена објашњења и о томе шта утиче на нашу перцепцију права својине, а њен посебан сегмент „Игра јастреба и голубице“ помаже да разумемо какве све стратегије играчи бирају у борби за ресурсе и зашто је толико важно „ко је стигао први“. Више о овом аспекту теорије игара сазнајте из чланка Богдана Ђорђевића.
Колико времена дневно проводите онлајн читајући вести, проверавајући имејл, Инстаграм и Фејсбук, дописујући се са пријатељима преко Вајбера и Воцапа или играјући игрице? Иако конкретни неуролошки механизми нису сасвим познати, истраживачи упозоравају да је претерано коришћење веба веома слично зависности од дроге, а Ивана Николић нам у свом тексту открива колико интернета је превише интернета.
„Музика је јединствен начин да разумемо свемир, јер је она, као и свемир, у свима нама!“ Овако је своје ванвременско стваралаштво у једном од ретких интервјуа описао Вангелис, човек који је започео револуцију у електронској музици, избацујући сваке године по једно ремек-дело инспирисано свемирским темама. Астрофизичар и научни комуникатор др Дарко Доневски, у рубрици Орбитирање, пише о Вангелисовом покушају да међу људима на Земљи појача осећај важности онога што научници раде, а то је откривање свемира и обогаћивање знања.
Проучавање смеха данас је плодоносно поље истраживања и протеже се кроз различите научне дисциплине, од психологије до неуронаука и еволуционе биологије. Др Игор Живановић пише о еволуционом пореклу смеха, разлици између правог и лажног осмеха, коа и о томе чему смех служи.
Зашто смо тако фасцинирани монструмима? Да ли је то због парадоксалне мешавине страха и задовољства које производе у нама? Ако погледамо у речнике, термин „монструм“ значи митско створење које је једним делом животиња а другим делом човек, или је комбинација делова тела више различитих животиња која је неретко несразмерне величине и застрашујућег изгледа. Кратку историју монструма представио нам је Петар Нуркић.
Енглеска национална опера и једна од највећих мрежа јавних болница, Национална здравствена служба Империјалног колеџа у Лондону, решиле су да пацијенте са симптомима „продуженог ковида“ подстакну да максимално искористе капацитет плућа и да их науче да мирније дишу. О томе како им ова пракса помаже да се лакше носе са анксиозношћу пише Ђорђе Петровић.
Колекционар плоча народне музике српских и југословенских извођача снимљених на плочама Саша Спасојевић, протеклих година помагао је истраживачима у неколико различитих пројеката. Имајући у виду значај који Спасојевићев рад има за истраживаче музичке и медијске културе на овим просторима, Марија Маглов разговарала је са њим о почецима његовог интересовања за сакупљање плоча и учењу кроз изградњу колекције.
Научни новинари из Центра за промоцију науке Ђорђе Петровић и Богдан Ђорђевић доносе нам три занимљиве репортаже из три различите институције. Читајући прву причу, сазнаћете више о Фукоовом клатну и перипетијама које су инжењери имали претходне две године док га коначно нису пустили да се клати у холу Завода за физику у Београду. Затим вас водимо у Ботаничку башту Јевремовац, где ће у септембру бити одржана изложба поводом 130 година од изградње стакленика са богатом и бурном историјом. На крају, посетили смо и Факултет за спорт и физичко васпитање у Нишу, најбољепласирани факултет из наше земље на Шангајској листи и покушали да вам приближимо зашто је све наука о спорту важна.
Од историчара моде Стефана Жарића сазнајемо више о исландској уметници Бјорк, чији албуми носе назив разних термина из анатомије, биологије или физике. Природа је одувек заузимала централно место у њеној поетици и естетици, али и модном имиџу – толико да ће обожаваоци и критичари у шали уметницу често да назову природним и културним добром Исланда.
Статистика се некада представљала као потпуно објективна, а статистичари су сматрани неприкосновеним ауторитетима. Данас има нешто другачији статус, али и даље постоји опасност да се злоупотреби у покушајима објективизације неке идеологије или социо-политичких уверења. Психолог Дарко Стојиловић у новим Елементима приказао нам је и мрачну страну статистике.
Ана Самарџић нам доноси причу о енглеском сликару из доба просветитељства, Џозефу Рајту од Дарбија, који је био фасциниран светлом, како у техничком тако и у симболичном смислу. Сам период просветитељства понео је метафорично име које је требало да укаже на најсјајнију светлост — знање, а овај сликар тежио је да до њега дође упознајући се са бројним експериментима.
У астечкој култури перје је сматрано симболом обиља, плодности, богатства и моћи, веровало се да поседује магијска својства и цењено је попут драгог камења или чоколаде. Од др Јоване Николић сазнајемо колико је мексичка уметност стварања предмета од ове врсте материјала фасцинирала Европљане приликом откривања Новог света. Мозаици прављени од перја стигли су убрзо до старог континента, а европска уметност ће оставити дубоког трага на овој традиционалној техници изменом мотива и улоге слика прављених од перја
Стрип критичар Никола Драгомировић пише о револуцији у свету стрипа, који је шездесетих и седамдестих година од забаве коначно постао полигон за експерименте и изражавање, друштвено релевантан, прогресиван и визуелно узбудљив. Почео се изучавати на факултетима, али је служио и као субверзивни медиј усмерен према естаблишменту. Било је јасно да ће и као такав временом потонути у рециклирање истих идеја. Али постала је јасна још једна ствар – када не буде ваљао, треба га мењати.
Часопис Елементи је препознатљив и по илустрацијама најбољих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Јаков Јаковљевић, Вук Палибрк, Срђа Драговић, Сергеј Туцаков, Никола Кораћ, Ђорђе Балмазовић и Владан Николић, који је осмислио и изглед насловне стране.
Часопис можете купити на боље снабдевеним киосцима, путем портала ЦПН продавница, као у самом Центру за промоцију науке (Краља Петра 46, Београд).