О објективности, термину који многи узимају здраво за готово, за темат 28. броја, из потпуно различитих перспектива писали су Иван Умељић, Ђорђе Петровић, Миљан Васић и Богдан Ђорђевић.
За већину, објективност подразумева неколико јасних карактеристика као што су искљученост емоција, исправна процедура и произвођење поузданих емпиријских резултата. Ипак, као што су то – у сада већ класичној студији „Објективност“ – показали историчари науке Лорејн Дастон и Питер Гализон, значење појмова који се повезују са „објективношћу“ у великој мери варирало je у протекла два века. Уредник Елемената Иван Умељић представио нам је шта се кроз историју сматрало објективним и зашто Дастон и Гализон појаву модерног концепта објективности повезују са појавом фотографије.
Други текст у склопу темата обрађује важно друштвено питање – новинарску објективност. Aко бисмо одстранили објективност из новинарства, како бисмо га онда разликовали од односа с јавношћу или пропаганде, пише Ђорђе Петровић. Међутим, да ли је новинарство опседнуто објективношћу, неутралном перспективом и представљањем обе стране, само неуспели експеримент?
Према једном гледишту, у демократији грађани изражавају своја субјективна мишљења, а доношење колективних одлука узимањем свих мишљења у обзир води ка остваривању аутономије и једнакости међу њима. Друго гледиште подразумева да постоје објективно исправне и погрешне одлуке, а демократија је најбоље средство помоћу којег долазимо до ових првих. Миљан Васић пише о томе шта је то толико допадљиво и теоретичарима и онима који демократију практикују.
Данас, после неколико сезона у којима је видео-технологија постала саставни део фудбалских утакмица, VAR представља велику подршку судији, али је судија и даље тај који води главну реч и доноси коначну одлуку на терену. О томе колико је судијама тешко да донесу праведну одлуку, зашто се историја фудбала може посматрати и кроз историју судијских грешака, као и о дометима видео-технологије у фудбалу – сазнајте из чланка Богдана Ђорђевића.
Ако сте се некада преслишавали за испит или окупили са друштвом на некој од клупа Студентског парка, онда сте учили и дружили се у друштву Доситеја Обрадовића, Јосифа Панчића и Јована Цвијића. Научни сарадник на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду Јована Николић доноси нам занимљиву причу о научницима из Студентског парка.
Немачка реч бидермајер не односи се само на букет младе на венчању, већ и на уметнички стил прве половине 19. века, док реч „малер“, акцентована на један начин у немачком језику означава сликара, а на други начин, у француском, из кога је доспела и у српски језик, означава лошу срећу, несрећу, незгоду, неприлику или пех. Какав се „пех“ десио Карлу Шпицвегу да од фармацеута постане један од водећих сликара бидермајера и на необичан начин споји науку и уметност, сазнајемо од Ане Самарџић.
Трофима Денисовича Лисенка историја памти мање као научника, а више као миљеника Јосифа Висаироновича Стаљина и некога ко је одговоран за назадовање совјетске биологије, као и прогон и смрт бројних совјетских генетичара. Научни сарадник на Одељењу за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду Игор Живановић у свом тексту Лисенка описује као „злосрећног антихероја још несрећнијег времена“ и пружа нам једну обухватну причу о овом совјетском агроному.
У новим Елементима можете прочитати и текст Петра Нуркића о краткој историји бесмртности — од Епа о Гилгамешу, преко древне Грчке до Џефа Безоса, који увелико улаже у институт који окупља престижне научнике који се баве старењем ћелија и покушајима да обрну тај процес.
Загледани у далеке светове који су од Земље често удаљени неколико милијарди светлосних година, дуго смо били у недоумици да ли нам, и у којој мери, промиче лепота матичне галаксије? Дарко Доневски, астрофизичар са међународног института SISSA у Италији, у рубрици Орбитирање истиче да смо са појавом моћних радио-интерферометара, који доносе детаљне радиоталасне снимке свемира, све ближи одговору на ово питање.
Када је осамдесетих година медицинска роботика почела да се развија као научна дисциплина, а телеприсутност постао препознатљив технолошки појам захваљујући Марвину Минском, Вероника Ахумада је била девојчица која је због здравствених проблема често изостајала из школе. Од Милана Јенића сазнајемо више о њеном истраживачком ентузијазму, који је довео до тога да хронично болесна деца широм света имају могућност да уз помоћ телеприсутних робота буду укључена у образовни систем.
„Стрип, као и свака друга форма уметности, почива на иновацијама и променама. Неке од њих су револуционарне, и носе талас који суштински мења стрип сцену из корена. Форма уметности која гуши и забрањује промене – а тиме и напредак – тоне у просечност и осуђена је на нестанак“, пише у свом новом тексту стрип критичар Никола Драгомировић.
Историчар моде Стефан Жарић пише о члановима породице Диор, о ружи са сто латица и, најпосле, о парфему Miss Dior. Он наглашава да је реч о „есенцији љубави једне породице и мирису слободе и антифашизма који нам је Rosa centifolia подарила да у њему и данас уживамо“.
Знате ли како функционишу nudge и boost и у чему је разлика између ова два термина? О томе како донети добру одлуку, али и како утицати на појединце да доносе боље одлуке открива нам стални сарадник часописа Елементи психолог Дарко Стојиловић.
Ивана Николић нам, кроз интервју са др Николом Унковићем и др Милицом Љаљевић Грбић, представља причу о научном тиму који проучава нежељене промене на културним добрима до којих доводе микроорганизми. У другом интервјуу, Ивана је разговарала са др Аном Поповић Бијелић, која руководи пројектом чији је главни циљ да дизајнира и развије биокомпатибилни и биоразградиви гел чија би примена требало да постане саставни део претклиничких истраживања за брзо утврђивање цитотоксичности нових антиканцер лекова.
Поред научнопопуларних текстова из различитих области, и ово издање часописа Елементи красе илустрације водећих илустратора из Србије и региона: Ђорђа Балмазовића, Николе Кораћа, Владана Николића, Срђе Драговића, Монике Ланг, Жељка Лончара, Ксеније Пантелић, Ирене Гајић и Вука Палибрка, који је осмислио и насловну страну.