Темат најновијег издања часописа посвећен је хигијени. Кроз четири текста и из четири различита и несвакидашња угла ову тему обрадили су др Срђа Јанковић, др Игор Живановић, др Дамир Хуремовић и Ђорђе Петровић.
Многи истраживачи увелико најављују освит ере у којој ћемо у медицини све превентивне или терапијске поступке кројити према људском организму као индивидуализованој целини, укључујући и микробиоту као „проширено ја“. Др Срђа Јанковић, имунолог са Универзитетске дечје клинике у Тиршовој, у свом тексту „(Не)чистоћа је пола здравља: актуелни поглед на хигијенску хипотезу“, истиче да нам до тада преостаје само да, свако понаособ и сви заједно, у зависности од животних околности и ситуација, трагамо за што бољом динамичком равнотежом између оптималног нивоа чистоће и конструктивног односа с микроорганизмимa.
Половином 19. века, Игнац Земелвајс, лекар мађарског порекла и пионир асептичких процедура у медицинским установама, проучавао је случајеве породиљске грознице у два одвојена одељења Опште болнице у Бечу. До каквих закључака је Земелвајс дошао открива нам научни сарадник на Одељењу за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду др Игор Живановић.
У претрпаном радиофреквентном простору, који не можемо видети, нити га на неки други начин осетити, гомилају се нови радиофреквентни извори у нашем непосредном окружењу, а са њима електромагнетна поља различитих снага и фреквенција. О томе пише директор психијатријске службе при Универзитетској болници Норт Шор у Њујорку др Дамир Хуремовић.
Темат затвара текст Ђорђа Петровића под називом „Од пољског клозета до паметних тоалета“ о томе како су се кроз историју мењали и развијали тоалети. Последњих година такозвана смарт технологија продрла је и у наше тоалете. Али док маштамо о новим паметним тоалетима, требало би да будемо свесни једне жалосне чињенице: да су WС и канализација и данас за велики број људи само пусти сан. Према подацима Уједињених нација, у овом тренутку око 3,6 милијарди људи у свету – што је готово половина светске популације – још нема приступ основним санитарним условима.
Др Дарко Доневски, астрофизичар са међународног института SISSA у Италији нас, у оквиру своје сталне рубрике Орбитирање, упознаје са развојем нових радио-опсерваторија, као и лансирањем гигантских свемирских телескопа. Он наглашава да ће научна заједница, овим путем, ускоро добити податке о првим објектима насталим у периоду када је свемир тек прелазио из неутралног у јонизовано стање, пре скоро 12 милијарди година.
Кратку историју лагања: од Одисеја до барона Минхаузена – представио нам је Петар Нуркић. Од њега сазнајемо како се манипулисало у античкој Грчкој, на који начин су се лажи разоткривале у средњем веку, као и то зашто се за оног који лаже често каже да „баронише“. Аутор сјајних илустрација које су обогатиле овај занимљив текст је Срђа Драговић.
Док је Црвена армија напредовала према Рајхстагу, један двадесетдвогодишњи совјетски војник утрчао је у запаљену зграду Народне библиотеке Немачке и из пожара извукао књигу која ће обележити наредних педесет година његовог живота. Књига је била редак препис дрезденског, париског и мадридског кодекса, јединих сачуваних писаних трагова мајанске цивилизације, а причу о војнику који се звао Јуриј Валентинович Кнорозов доноси нам Миљан Васић.
Инспирација пејзажима или њихово превођење у моду није тековина савремене моде. Напротив, геоморфолошке одлике самих пејзажа, те њихова геополитичка условљеност, неретко су кроз историју утицале на различите аспекте моде, било да је реч о технологији и изради моде, материјалима, бојама, или трендовима. Хоризонте ескапизма приближио нам је историчар моде Стефан Жарић.
За разлику од логичког и статистичког резоновања, која представљају вербализоване форме мишљења, хеуристике су невербалне и аутоматске, па се обично називају и интуитивним мишљењем. Психолог Дарко Стојиловић појаснио нам је колика је заиста моћ интуитивног мишљења, као и то како се развијало током дугог еволутивног процеса, а о чему сведоче и бројни налази из биологије који указују на разноврсне хеуристике које користе животиње.
У августу 2021. године навршило се 50 година од Станфордског затворског експеримента. За то време, о овој студији снимани су бројни играни и документарни филмови, вођене су жустре дебате, званични сајт пројекта посетило је више милиона људи, а једна панк група из Лос Анђелеса понела је и име овог чувеног експеримента. Иако стручњаци деценијама доводе у питање рад др Филипа Зимбарда, они нису успели да умање популарност ове приче. Шта је то што људе и даље толико фасцинира када је реч о овом подухвату, открива нам Богдан Ђорђевић.
Упркос финансијама, коронавирусу и личним проблемима, двоје научника из Велике Британије успели су у намери коју хиљаде њихових колега покушава да оствари сваке године – покренули су сопствене лабораторије. Од Иване Николић сазнајемо како изгледа жонглирање између науке, финансија и породичног живота.
За једну ноћ са Венером – читав живот са Меркуром, изрека је која говори о судбини оних који су имали прилике да се сусретну са опаком болешћу званом сифилис. Током историје новог века ова венерична болест лечена је живом, али је, упркос третману, често имала кобне исходе. Недуго након што се појавила на европском тлу, постала је и тема ликовне уметности. Др Јована Николић нам описује како су се сазнања и веровања о њеној природи и узроцима временом мењала, мењајући и начин на који су је уметници представљали у својим делима.
Tempora tempore tempera – латинска је игра речи која у дословном преводу значи: време измешај временом, а у пренесеном: тешка времена ублажавај лепим временом. Од глагола temperare у значењу мешати, из латинског језика долази и реч: темпера, сликарска техника у којој боја настаје мешањем пигмената. Како су, онда, уметници, мешајући боје на својим палетама, видели време кроз време? О времену у уметности и о уметности кроз време пише Ана Самарџић.
Председница Светске федерације научних новинара (WFSJ) Милица Момчиловић, доноси нам извештај са првог ГЕСДА (GESDA) самита науке и дипломатије одржаног у Женеви. Кључно питање на које је скуп покушао да пружи одговор јесте како науку пренети из лабораторија и учионица обичном свету, а како је протекла потрага за овим и другим важним одговорима прочитајте у новим Елементима.
Као једна од одредница класификације наративних уметности, жанр је од посебног значаја и од њега почиње скоро сваки опис одређеног дела. Незамисливо је да се при расправи о неком филму или роману он не сврста у једну од тих категорија које подводимо под заједнички назив – жанр. Тако је и када говоримо о стрипу, а кроз жанровске игре и у овом броју води нас стрип критичар и есејиста Никола Драгомировић.
У новом броју преносимо вам и утиске учесника тродневне радионице из области научне комуникације, одржане од 30. септембра до 2. октобра 2021, у Центру за промоцију науке. Реч је о првом специјализованом курсу овог типа, намењеном студентима мастер и докторских студија свих области, као и младим истраживачима у Србији.
Поред научнопопуларних текстова из различитих области, 27. издање часописа Елементи красе и илустрације водећих илустратора из Србије и региона: Вука Палибрка, Ђорђа Балмазовића, Николе Кораћа, Ирене Гајић, Владана Николића, Срђе Драговића, Монике Ланг, Александре Јованић, Ксеније Пантелић, Јакова Јаковљевића и Жељка Лончара, који је осмислио и насловну страну.