U Naučnom klubu Beograd, u četvrtak, 11. aprila, u 18 časova, dr Oliver Stojković govoriće o uzrocima i posledicama agresivnosti i autoagresivnosti
U četvrtak, 11. aprila, u 18 časova, u okviru ciklusa „Sve strane neuronauka“, u Naučnom klubu Beograd, predavanje će održati dr Oliver Stojković, profesor na Medicinskom fakultetu i Fakultetu za fizičku hemiju u Beogradu. Ovoga puta, teme će biti agresivnost i autoagresivnost, njihovi uzroci i posledice.
Namerno i nasilno oduzimanje tuđeg ili sopstvenog života fenomeni su duboko utkani u biologiju naše vrste. Analiza ovih fenomena obuhvata njihovu kako humanističku tako i naturalističku dimenziju, uključujući sociološku, psihološku i medicinsku perspektivu. Rani pozitivisti klasične medicine devetnaestog veka, u pokušaju da identifikuju telesne sklopove „rođenog kriminalca“ ili čvoruge na glavi melanholičnog samoubice, doživeli su slavni neuspeh, ustupajući mesto sociolozima koji su sve kriminalne akte objašnjavali društvenim okolnostima.
Klasični genetički pristup tokom čitavog dvadesetog veka zasnivao se na analizi genskih varijanti asociranih sa različitim oblicima ponašanja u različitim sredinskim, najčešće razvojnim kontekstima, raščlanjujući varijabilnost antisocijalnog i drugih oblika ponašanja na genetičku, sredinsku i interakcijsku komponentu. Ovaj pristup doneo nam je i neke gene, kao što je MAO-A ili „ratnički gen“, kojima su pripisivana svojstva da upravljaju ljudskim ponašanjem. Međutim, savremenim studijama, zasnovanim na imunohistohemiji i neuroimidžingu, kojima su utvrđivana anatomska, histološka, fiziološka i biohemijska obeležja mozga ubice/samoubice, u novije vreme pridružuju se i analize genoma zasnovane na masivnom paralelnom sekvenciranju. Na ovoj tribini diskutovaćemo o tome u kojoj meri ovi novi naučni podaci utiču na razumevanje agresivnosti i auto-agresivnosti, u cilju prevencije takvog ponašanja ili bar njegovih posledica.
Dr Oliver Stojković predaje više kurseva iz uže naučne oblasti Humana genetika na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na različitim nivoima (osnovni, postdiplomski, specijalistički), kao i Sudsko-medicinsku genetiku kao izborni kurs na specijalističkim studijama Forenzika na Fakultetu za fizičku hemiju. Rukovodilac je naučnih projekata Ministarstva za nauku, iz oblasti analize strukture genetičke varijabilnosti u ljudskim populacijama, u odnosu na forenzički relevantne genske markere (mikrosatelite, koji pomažu u identifikaciji ljudi na osnovu bioloških tragova i posmrtnih ostataka, kao i farmakogenetički relevatnih gena za objašnjenje fatalnih reakcija na lekove i otrove). Autor je većeg broja naučnih radova, kao i poglavlja u udžbenicima i monografija iz oblasti genetike čoveka, metoda u molekularnoj genetici, neurogenetike, sudske medicine. Kao rukovodilac laboratorije za DNK analize na Institutu za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta, učestvovao je, kao veštak i stručni savetnik, u više hiljada sudskih procesa.