U trećem nastavku beležaka sa konferencije Escite 2012, Dobrivoje Lale Erić nas vodi na uzbudljivo noćno putovanje kroz Grad svemira, jedno od najboljih mesta koje možete posetiti
Tekst: Dobrivoje Lale Erić
Foto: cite-espace.com
1. jun 2012.
Još je teško osvestiti se od svih doživljaja, avantura i vizualnih senzacija pred koje su nas organizatori konferencije Escite 2012 stavili tokom (si)noćnog obilaska tuluskog Grada svemira – Cite de l’Espace.
Noćne posete naučnom centru domaćinu jesu tradicija ovakvih konferencija, ali da li postoji bolje mesto na svetu gde bismo mogli provesti jednu takvu noć od prostora koji je u potpunosti posvećen svemiru?
Tokom upoznavanja na radionici koja je prethodila konferenciji, a koja je održana upravo u ovom centru, dobili smo listić s pitanjima koja se tiču ličnih osobina prisutnih učesnika.
Zadatak je bio da se pomešamo sa drugim učesnicima, da ih tako upoznamo i da zatim upisujemo njihova imena tamo gde to odgovara postavljenom pitanju.
Uglavnom su to bila pitanja o naučnom centru, poslu, iskustvu, nekoliko opštih, generičkih, ali i nekoliko prilično ličnih, neuobičajenih.
Jedno pitanje meni je bilo posebno blisko: „Da li je lego bio vaša omiljena igračka kada ste bili dete?“ Oooo, da, i to ne bilo koji lego, već lego svemirci, kako ih i danas zovem.
Ako neko zna o kakvim igračkama je reč i ako je neko maštao kako bi taj čarobni kosmički lego svet izgledao u realnim, ljudskim dimenzijama kada bi zaista postojao, odgovor je sada jasan – Cite de l‘Espace je upravo ostvarenje svih tih snova.
Jedan od njih je model svemirske stanice Mir u koji se može ući, gledati, pipati, i u kome se mogu istraživati čak i najsitniji detalji, poput pakovanja hrane za astronaute u specijalnim, vakumiranim tubama i kesicama, sa sve natpisima na ruskom.
Kako i u kom položaju kosmonaut spava u bestežinskom stanju – da li ste se ikada zapitali? To je potpuno nevažno, dokle god je vezan i pričvršćen u svojoj vreći kako ne bi lelujao i lebdeo unutar stanice.
Zatim Sojuz, kapsula za povratak, u koju se može ući, sesti i doživeti bar delić toga kako izgleda putovanje tri kosmonauta kroz Zemljinu atmosferu dugo šest-sedam sati u prostoru od oko jedan i po kubni metar. A sve to u senci 1:1 modela rakete Ariane, prve uspešne letelice zajedničkog evropskog koraka ka dubinama univerzuma.
Tu je zatim i najveći planetarijum u Evropi, prečnika 15 metara, nešto manji stelarijum, fantastični 3D bioskop sa prikazima stvarnih snimaka iz svemira, uključujući i popravku teleskopa Habl, kao i terodom u kome se istražuje naša planeta.
Kako sve to, međutim, stvarno izgleda i šta je sve potrebno da bi se zaista stiglo u svemir, može se otkriti u izložbenom delu sa mnoštvom interaktivnih eksponata.
Hod po površini Marsa ili Meseca, žiroskop koji testira čovekovu izdržljivost i orijentaciju u ekstremnim uslovima, vožnja rovera po Marsu, koji je replika originalnog vozila koje se i dalje voza po Crvenoj planeti.
Pored ovih vozila nalazio se i jedan od naučnika koji su učestvovali u realizaciji ovog izvanrednog dostignuća, dok su u susednoj sobi sedeli pravi astronauti spremni na razgovor, ćaskanje i slikanje sa svima koji su to poželeli.
Tokom ove čarobne, svemirske noći, domaćini su nam, pored prezentacije svojih uzbudljivih sadržaja, pružili priliku da uživamo i u lokalnim pićima, jelima, kulturi, običajima. Nekoliko koncerata, u salama i na otvorenom, teleskopska posmatranja vidljivih svemirskih tela, plesne tačke u kontekstu kosmičkih asocijacija.
Kulminacija je, međutim, dosegnuta fantastičnim nastupom trupe Les fanfares de feu (Vatreni bubnjevi), koja kombinuje muziku samoosmišljenih udaraljki, diskretno osvetljenje i pirotehničke efekte.
Sve to u senci Arijane, pored Mira, iznad Sojuza, nedaleko od u prostoru raspoređenih originalnih delova s pojedinih letelica.
Tuluz i, pogotovo, Cite de l“Espace su nas trajno „kupili“.
No, takođe su nas i naveli da razmišljamo o svetu u kome živimo, svetu kome pripadamo i o trajnim vrednostima koje često zanemarujemo, čak i zaboravljamo.
Bez sumnje, priča o svemiru i, pogotovo, o čoveku u njemu jedna je od retkih na koje možemo da se oslonimo.
KONFERENCIJA U TULUZU
Konferencija Evropske mreže naučnih centara i muzeja u Tuluzu okupila je 1000 evropskih promotera nauke, a u njenom radu učestvuju i predstavnici Centra za promociju nauke, člana ove mreže.
Pratite svakodnevne beleške iz Tuluza.