Алгоритми за сортирање развиjаjу се jош од педесетих година 20. века. Jедан од наjинтересантниjих и наjjедноставниjих jе такозвани bubble sort алгоритам
Jедан од основних проблема у математици jе како наjбоље (што углавном значи наjбрже) уредити низ некаквих броjева тако да поштуjу одређена правила. У пракси се оваj проблем, пре свега у рачунарима, своди на сортирање низа целих броjева у растућем или опадаjућем редоследу. Овакви низови корисни су касниjе када се примењују, на пример, у алгоритмима за претраживање или спаjање, jер умногоме олакшаваjу процес. Алгоритми за сортирање, дакле, као улазне параметре узимаjу низ броjева из истог скупа, а као резултат углавном враћаjу низ исте дужине, са сортираним елементима.
Алгоритми за сортирање развиjаjу се jош од педесетих година 20. века. Jедан од наjинтересантниjих и наjjедноставниjих jе такозвани bubble sort алгоритам, коjи се користи од 1958. Оваj метод подразумева пролажење кроз низ, упоређуjући два по два суседна броjа, мењаjући им места уколико нису добро распоређени. Као резултат, после првог пролаза, на краjу низа биће наjвећи (или наjмањи) броj, што значи да оваj процес треба поновити онолико пута колико има броjева. Иако врло jедноставан метод, испоставља се да ниjе тако брз, jер алгоритам мора много пута да пролази кроз читав низ. Jедан од бржих метода ослања се на дељење низа на два дела и понављање док се не дође до jедног броjа, а онда рекурзивно слагање у сортирани низ.