Сваки пут када корисник тражи одређене податке, рачунар мора да их пронађе у меморији и учини доступним. У томе му помажу алгоритми
Не прође дан да нешто не тражимо – кључеве, књигу, пуњач за мобилни телефон или нешто на интернету. Слично се дешава и код рачунара – сваки пут када корисник тражи одређене податке, рачунар мора да их пронађе у меморији и учини доступним. Како би такве задатке обавили брзо и тачно, рачунари користе различите алгоритме за претрагу.
Примери једноставних алгоритама претраге су линеарна претрага, која пореди тражени елемент са сваким елементом у низу, све док не наиђе на подударање, као и бинарна претрага, која непрестано циља средину одређеног низа и у сваком следећем кораку дели нови део низа на половину док не дође до праве вредности. Међутим, постоје и много сложенији алгоритми претраге.
Када тражимо нешто на интернету, желимо одређену информацију, а не милијарде интернет страница. Решење задатка проналажења праве информације би било немогуће без интернет претраживача. Један од најшире коришћених је Гугл претраживач, који укључује серију сложених алгоритама способних да у делу секунде избаце уређену листу страница на основу наше претраге.
Иако су детаљи ових алгоритама строго чувана тајна, познати су нам основни кораци у претрази. Прво се анализирају речи које смо укуцали у претраживач у циљу разумевања њиховог тачног смисла, након чега се анализирају учесталост и позиција тих речи на интернет страницама. Странице се на крају рангирају на основу актуелности садржаја, искуства других корисника и повезаности са другим страницама.