Рачунар може имати проблем када треба да разуме сигнал коjи садржи и потребно jе да га претвори у дигитални запис, а за то се служи посебним алгоритмом
Шта jе уопште сигнал? Било да свакодневно останемо „без сигнала“ на телефону, или нам симпатичан дечко или цура шаљу „сигнале“, тешко их jе баш дефинисати. Оно што jе важно jесте да носе одређене информациjе коjе су нам од значаjа. Наш задатак jе да их анализирамо, дешифруjемо и у краjњоj инстанци, уколико jе потребно, на њих одговоримо.
Човек за ове процесе има своје механизме. Рачунар, међутим, може имати проблем када треба да разуме сигнал коjи садржи, на пример, звучни запис разговора или спектар фреквенциjа потреса током земљотреса. Потребно jе да ове сигнале претвори у дигитални запис, а за то се служи посебним алгоритмом – такозваном Фуриjеовом трансформациjом.
Замислите сигнал као jедан воћни сок. Да бисте закључили од чега се састоjи, не можете само да погледате унутра. Jедан од начина да то откриjете jесте да сок сипате кроз низ филтера, од коjих ће сваки издвоjити по jедну воћку – банану, jабуку, киви итд. На краjу, када бисте процедили сок, добили бисте тачну меру колико се ког воћа користи, могли бисте комплетно да га анализирате, и jош важниjе, поново направите.
Зашто jе то важно? Сад када знамо од чега се сок састоjи, знамо да ли ће бити сладак или кисео, да ли смо алергични на неки од састоjака или колико кошта да се направи. Код сигнала немамо малине и грожђе, али имамо различите фреквенциjе или амплитуде. Овако разбиjен сигнал рачунар може да интерпретира, а посебним методама и да по потреби реконструише.