Panel „Od koda do leka“ – druga po redu epizoda serijala „AI pod zvezdama“ u 2024. godini – održao se u četvrtak, u Naučnom klubu Centra za promociju nauke. Osim CPN-a, organizatori panela su Centar za istraživanje javnih politika i Srpsko društvo za veštačku inteligenciju. Odavno se zna da veštačka inteligencija igra značajnu ulogu u ranom otkrivanju raznih bolesti, uključujući tumore, dijabetese i kardiovaskularna oboljenja. Panelisti, koji imaju veliko iskustvo u ovoj sferi, objasnili su prisutnima koliki je značaj veštačke inteligencije u medicini, ali i na čemu je potrebno dodatno raditi.
Prof. dr Tatjana Lončar Turukalo sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i docentkinja dr Jasmina Boban sarađivale su na projektu HORIZONT 2020 u vezi sa dijagnostikom, tretmanom i prognostikom kod karcinoma dojke i debelog creva. Docentkinja dr Boban je na tom projektu konkretno radila na anotaciji pripremljenih radioloških slika u svrhu razvijanja softverske platforme bazirane na mašinskom učenju. Govoreći o preprekama da nove tehnologije uđu i zažive u svakodnevnoj medicinskoj praksi, dr Boban je istakla:
„Pored nedovoljne tehničke opremljenosti u većini medicinskih institucija u zemlji, kao najveću prepreku vidim nepoverenje medicinskog osoblja prema novim tehnologijama, čiji rad ne razumemo i nemamo poverenja da se na softverske alate oslonimo kao na adjuvantni metod.“
Prof. dr Turukalo se seća da su početkom 2000. mogućnosti bile ograničene i saradnja se uglavnom uspostavljala bilateralno sa istraživačima sa medicinskih fakulteta koji su radili istraživačke studije i želeli da iskorače izvan standardnih okvira.
„Danas su se višestruko uvećali dostupni resursi, ali za postizanje robustnih i pouzdanih rešenja i dalje je važno dobro upoznati problem i raditi u saradnji sa stručnjacima iz oblasti“, zaključuje prof. dr Turukalo.
Dr Vanja Švenda je naučni saradnik na Istraživačko-razvojnom institutu za veštačku inteligenciju Srbije.
Njegov Institut, zajedno sa Institutom za onkologiju i radiologiju Srbije, radi na kreiranju softverske aplikacije za unapređenje kvaliteta analize mamografije, koji je formiran na bazi modela veštačke inteligencije. Dr Švenda kaže da je osnovna ideja pružanje pomoći lekarima „u pogledu optimizacije njihovog vremena i inače veoma opterećenog dnevnog rasporeda“.
„Sam model bi davao procene za verovatnoću lezije na tkivu dojke i tako rangirao mamografske snimke dajući preporuku lekarima specijalistima kojim redosledom da ih pregledaju. Na taj način bi pacijenti kod kojih je procenjen veći rizik trebalo prvi da se pregledaju, u nadi da se što pre daju dalje preporuke i po potrebi započne lečenje.“
Međutim, dr Švenda ističe da veštačka inteligencija neće samostalno uspostavljati dijagnoze i donositi odluke o daljem lečenju pacijenata, već je ovde reč o modelu koji samo daje preporuke lekarima. „Tako ga treba i posmatrati – kao alat koji treba, u ovom konkretnom slučaju, da pruži podršku medicinskom osoblju koje donosi konačne odluke.“ Prva verzija aplikacije trebalo bi da bude dostupna lekarima iz Institutu onkologiju i radiologiju Srbije tokom jula meseca.