Открића

Како да зграде постану безбедне и за птице?

Једна од последица вертикалног раста градовa јесте све већи број птица које умиру ударајући у, пре свега, стаклене површине зграда

Фото: Pxfuel

Текст: Богдан Ђорђевић

Осим смрти, која је често исход снажног ударца, птице се суочавају и са повредама, попут сломљених кљунова, крила или ногу. Ипак, добрим дизајном зграде могуће је донекле решити овај проблем са којима се птице селице суочавају.

Највећи број истраживања у вези са овом опасношћу којој су изложене птице, вршен је у Сједињеним Америчким Државама и у Канади, у Њујорку и Торонту. За ове градове су карактеристични бројни облакодери, а од великог значаја је и њихов положај, будући да су смештени на путевима миграције птица. Само у Њујорку, током једне године, 200.000 птица изгуби живот тако што удари у зграду.

Популација птица у САД и Канади од 1970. године смањила се за око три милијарде. Разлози су различити: од губитка станишта проузрокованог урбанизацијом, преко утицаја пестицида до ефеката глобалног загревања којим су смањени извори хране. Процењује се да између 365 милиона и милијарду птица сваке године умре под „неприродним“ околностима, као што је „судар“ са зградом. Највеће „убице“ птица и даље остају неприпитомљене мачке, које годишње убију и до четири милијарде птица. Међутим, урбанизација и неконтролисана градња прете да постану још већа опасност по птичје животе него што је то досад био случај.

 

 На линији лета

Већина птица лети брзином 30-50 km/h, а соко може да достигне брзину и од 200 km/h. Док се селе, птице у просеку проводе између пет и шест сати летећи углавном на висини од око 150 метара. Зато и не чуди што имају проблем са високим грађевинама. Зграде у великим градовима неретко надмашују ту висину, па тако, рецимо, у Мелбурну постоје: зграда Аустралија 108, висока 316 метара, Еурека од 300, Аурора 270 или зграда Риалто, висока 251 метар. Небодери су и једно од главних обележја Њујорка, а додатни проблем представља и чињеница да су већином потпуно застакљени. Између осталих, висином се истичу One World Trade висок 541 метар или Empire State Building, који досеже 381 метар, мада ово познато здање није цело у стаклу. Да бисмо још боље разумели околности, довољно је да издвојимо податак о згради које ја тренутно на 100. месту по висини у Њујорку. Наиме, зграда у Петој авенији 718 висока је 198 метара.

Да би се решио проблем „стаклених шума“, градовима је потребно што више зелених површина на крововима зграда. То зеленило би привукло птице и спречило их да се залећу у стакло, мислећи да је пред њима отворено небо. Проблем се јавља и ноћу када светла из зграда могу дезоријентисати птице тако што их привлаче к себи – све док им се стаклени „зид“ не нађе на путу.

 

Могуће је градити безбедније

Архитектонски елементи, као што су надстрешница, решетке, шалукатре или веранде одвраћају птице од ударања у зграде. Непрозирно стакло, такође може бити добро упозорење. Птице, за разлику од људи, виде ултраљубичасту светлост. Неки произвођачи због тога израђују стакло које садржи ултраљубичасти спектар са различитим таласним дужинама, на тај начин алармирајући птице, без утицаја на оно што види људско око.

Град Њујорк недавно је усвојио закон прилагођен птицама који предвиђа да све нове зграде, као и измене на старим грађевинама, морају бити дизајниране тако да птицама стакло буде јасно уочљиво. Ово се постиже употребом налепница, тачака, пруга и сличних обележја.

Широк је распон „алата“ који се користе за застрашивање и скретање пажње птицама. Од лутке сокола, који се иначе храни другим птицама, те се сматра и њиховим природним непријатељем, преко правих јастребова и соколова, па све до балона, велике буке, плинских топова или чак птица које су већ мртве. У ноћним условима и тмурним данима нарочито су погодни и користе се ласерски зраци.

Галама може да буде ефикасна, све док се птице не навикну на тај звук, за шта постоји велика могућност уколико бука непрекидно траје. Са друге стране, та бука може да „угуши“ цвркут птица и натера их да наставе свој пут у потрази за тишином. Ова техника се, на пример, користи на аеродромима.

На Универзитету Квинсленд у Бризбејну развијена је ZEN завеса, отворена завеса сачињена од ужади која висе са зграда. Конопци лепршају на ветру, правећи шаре и сенке на стаклу, што се птицама не допада и одбија их. Овај вид заштите може се искористити и на мањим кућама, како би се сачувале птице, али представља знатно сложенији подухват код већих грађевина карактеристичних за метрополе. Оно што је усвојено и што се чешће користи код пројектовања зграда јесте обележавање прозорског стакла, тако да птицама буде лакше да га избегну. Као што се на стаклена врата постављају разне слике да би се људима скренула пажња, тако се и на прозор може налепити нешто што би птице упозорило на опасност. Чак и полуотворене унутрашње ролетне могу послужити као разлог да се птице окрену и одлете на другу страну.

Као што се види из претходно наведеног, постоје различити начини да се обезбеди већа безбедност за птице, а на људима је да преузму одговорност и уреде градове у којима ће бити могуће слободно и безбедно шетати, возити… и летети.

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs